Poplave (Foto: Arhiva)
“Da smo poslušali UN pre 24 godine, do katastrofe ne bi došlo“, kaže za Telegraf redovni profesor Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta prof. dr Mlađen Ćurić.
U trenutku kada je ciklon Tamara počeo da lije nad Srbijom, ovaj stručnjak kome je uža specijalnost fizika oblaka koji dovode do formiranja padavina, znao je da nas je stigla kazna zbog nemarnosti koju smo pokazali sad već davne 1990.
– Te 1990. godine, Ujedinjene Nacije su svim svojim članicama saopštile rezultate tridesetogodišnjeg istraživanja, koje je obuhvatilo period od 1960. do 1990. U izveštaju su upozorile da najveću opasnost po živote i imovinu ljudi predstavljaju atmosferske nepogode, od kojih čak 90 odsto otpada na snažne ciklone, tornada, uragane, snežne oluje, poplave, jake olujne vetrove, toplotne talase, samo deset odsto otpada na zemljotrese i vulkane – kaže profesor Ćurić, pa nastavlja:
– UN su tada savjetovale sve zemlje članice da naprave projekte u kojima će stručnjaci izučavati elementarne nepogode koje su se dešavale, te bi zahvaljujući saznanjima do kojih dođu, mogli da ih najave. Kod nas to tada niko nije shvatao ozbiljno – priča ovaj profesor i objašnjava kako je on tada predložio projekat Saveznom Hidrometeorološkom zavodu, koji ne samo da nije prihvaćen, već ni u godinama koje su usledile niko nije napravio sličan projekat.
Ovih dana smo, kako kaže profesor, platili ceh zato što nismo poslušali UN.
– Sve ovo što nam se dogodilo nije greška sadašnjih hidrometeorologa, jer oni ne mogu da predvide kako će se cikloni kretati i koliko će kiše doneti. Ta istraživanja se rade jako dugo, minimum pet-šest godina. Sad ako bismo se odlučili da ispravimo grešku iz prošlosti, taj projekat bi mogao da bud gotov tek 2020. godine – navodi naš sagovornik.
Na pitanje šta bi tačno podrazumijevao taj projekat, ovaj profesor objašnjava da je potrebno analizirati svaku oluju koja se dogodila u našoj zemlji. Tu bi se dalje analizirale štete koje su načinjene, pa bi se uz određene naučne metode moglo predvideti kada i kakva bi bila slijedeća nepogoda. Samim tim, mogle bi se sprečiti ogromne štete.
Prognoze profesora Ćurića za naredni period nisu optimistične.
– Očekuje nas sigurno još ovakvih nepogoda. Evropa je klimatsko područje slično našem. Zašto bi se nešto dešavalo u Poljskoj, a da se ne dešava kod nas? Atmosfera je fluidna sredina, te se ne može tačno predvideti kad će se nešto dogoditi, ali je apsolutno sigurno da se ovakve nepogode mogu ponoviti – smatra profesor Fizičkog fakulteta.
– Istog ovog ljeta može da se ponovi nepogoda slična onoj koju smo upravo preživjeli. To ne bi trebalo da se dogodi, jer se prema statistici ne dešava tako često, ali u teoriji je moguće – napominje Ćurić.
Kao ilistraciju ove teze, profesor Fizičkog fakulteta navodi primer Italije koju su 2011. pogodile strašne nepogode. Kako kaže, tad je u severnom delu ove zemlje “palo dva do tri puta više kiše nego kod nas sada.
– Ali, oni su bili pripremljeni i nije bilo tako tragično kao kod nas. Italijani su pametnije radili i pripremali život za takve opasnosti. Na primjer, nisu zidali kuće uz reke – zaključuje profesor Ćurić.
telegraf.rs
