Anafilaktički šok je alergijska reakcija, koja se javlja veoma brzo nakon dodira sa alergenom i razvija u veoma opasno stanje, često opasno i po život, ukoliko se ne potraži lekaraska pomoć.
Kao reacija, anafilaksa se najčešće javlja usled osetljivosti na određene vrste hrane, lekova, uboda određenih insekata i lateks. To su najčešći prouzrokovači, ali nije isključeno da se anfilaksa javi i na neku supstancu koju ste do tog trenutka bezbedno koristili. Dakle, može se javiti u bilo koje vreme i na bilo koji potencijalni alergen.
Anafilaktički šok funkcioniše tako što mozak vašem imunološkom sistemu šalje signale koji će dati ekstremnu reakciju na alergen koji ste uneli, dodirnuli, udahnuli, a organizam će se braniti uspuštajući velike količine histamina, kao odbranu od alergije.
Simptomi anafilaktičkog šoka se najčešće javljaju na jednom mestu na telu, odnosno – lokalizovani su. Ali, postoje i ozbiljniji slučajevi gde se rakcija širi na ceo organizam, zahvata sistem za disanje i ukoliko se ne zatraži hitna medicinska pomoć, može doći do fatalnog ishoda veoma brzo.
Težak oblik anafilakse dešava se statistički kod jedne na 10.000 osoba, dok srednje tešku kliničku sliku ima oko 20 procenata populacije koja ima težak oblik alergijske reakcije.
Anafilaktički šok se javlja odjednom, bez prethodnog upozorenja i može se u potpunosti razviti do najtežih simptoma u roku od nekoliko minuta do pola sata. Situacija postaje ekstremno ozbiljna kada zahvati disajne puteve ili dovede do vaskularnog kolapsa i kome. To su situacije gde veoma lako može doći i do smrtnog ishoda
Mučna bolest savremenog doba dugo prolazi neprimetno: Kako da prepoznate Hašimotov sindrom!
Najčešći uzroci anafilaktičkog šoka su:
Hrana – kikiriki, orašasto voće (posebno bobičasto voće), jaja, kravlje mleko, soja, pšenično brašno, morski plodovi
Lekovi – penicilin, aspirin, anestetici
Hormoni – inzulin, estradiol, metilprednizolon
Ubodi insekata – pčele, ose, stršljen
Lateks – guma od koje se prave medicinske rukavice
Okolnosti – izlaganje naporu, hladnom vetru ili ekstremno hladnoj vodi.
U izuzetno teškim slučajevima anafilaktičkog šoka i ne pružanja hitne medicinske pomoći, koja podrazumeva upotrebu, između ostalog, i adrenalina, do smrtnog ishoda može doći za samo NEKOLIKO MINUTA! Najveći broj smrtnih slučajeva dešava se usled zakazivanja disajnog i kardiovaskularnog sistema, a u najvećem riziku su osobe sa već postojećim opstruktivnim boletima pluća.
Anafilaksa nije česta pojava kod beba, upravo iz razloga što se potencijalno jaki alergeni ne uključuju u njihovu ishranu u tako ranom dobu, jer postoji opasnost od razvoja ovakvog scenarija.
Anafilaktički šok je jedno od najhitnijih stanja u medicini koje zahteva trenutno prepoznavanje i lečenje. Pacijenta je potrebno staviti u ležeći položaj i podići mu noge. Kada je moguće, pacijentu je potrebno ukloniti alergen (prekinuti odmah davanje leka koji je izazvao reakciju, izvaditi žaoku ose itd.) i obezbediti mu dovoljno kiseonika (koliko je u datim okolnostima moguće) i odmah zvati hitnu pomoć.
Ukoliko ste osoba sklona alergijama, potrebno je da budete dodatno pažljivi kada isprobavate bilo koju ovu namirnicu, lek ili preparat, a posebno to nemojte činiti u uslovima gde ne možete dovoljno brzo ili uopšte primiti hitnu medicinsku pomoć – na letovanju, kruzeru, u selu ili bilo kojem izolovanijem mestu gde će lekarska pomoć možda stići prekasno. Takođe, uvek kod sebe imajte neki antihistaminik, koji će pomoći da se simptomi anafilakse prolongiraju i uspori njen razvoj.