Jednog od leta s početka ove decenije, na crnogorskom primorju, igrom slučaja na istoj plaži sedele su tri žene. Jedna žena je na crvenim ležaljkama obližnjeg kafića sedela sa svojim sinom, koji je cvileo za nekakvim društvom s kojim bi se mogao brčkati u plićaku, prskati pištoljima i plivati dokle se sme.
Druge dve žene su se uredno svakog jutra nameštale na plavim ležaljkama restorana do, zaklanjajući se od sunca velikim suncobranima i tražeći uvek dodatne.
Činilo se da su bliske, a samo je jedna od njih izlazila ispod napravljenog hlada i vodila dete u more.
Dečaci su se odmah pepoznali kao mogući spas jedan drugom u narednih desetak dana letovanje. Kako već biva, prvi kontakt su ostvarili ulazeći u vodu, a ostatak dana na plaži provodili zajedno u pravljenju zamaka u pesku, kopanju rupa, punjenju kantica i grabuljanju.
Žene prvih par dana, sem uljudnog javljanja i klimanja glavom, nisu stupale u značajniji kontakt.
Jedne večeri su se srele u šetnji kraj mora, a dečaci su od sreće što će imati društvo jedan drugog, brzo ubedili žene da sednu u obližlji kafe da bi se oni jurili po prašnjavom terenu i plaži. Dve žene sa detetom se ispostavilo da su rođene sestre, da tetka obožava sestrića kao i svaka tetka i da čini sve da mu usrećuje letnje dane. Tetka je bila krupnija žena guste crne kose i veoma zaštitnički nastrojena prema dečacima. Druga žena, mama dečaka, je bila blage naravi sa inteligentnim smislom za humor, vrlo prijatna i uvek nasmejana. Bila je nastavnica matematike u osnovnoj školi. Zvala se Saška. Često bi rukama, dok bi razgovarale, nameštala svoju kratku kosu, sve pokušavajući da joj nekako da dodatni volumen. Imala je okruglo lice i krupne plave oči koje je frizura, činilo se, dodatno naglašavala.
Bila je to lepa kombinacija tri žene i dva dečaka koje su same došle na letovanje. Svima je društvo prijalo te je dogovor pao da se od sutradan zajedno na plaži okupljaju, idu na ručak sa klincima i uveče u šetnje. Na plaži su sate provodile pričajući o svemu, sitnim problemima sa decom, muževima, pomalo čitale svaka svoju literaturu odvojenu za to leto. Nije bilo naporno a dečaci su bili najsrećniji jer su istih godina i interesovanja, dane provodili skupa.
Trećeg dana druženja, žena koja je sama sa dečakom došla na letovanje, sunčala se na ležaljci zabacivši svoju dugu, talasastu kosu preko ivice ležaljke. Odjednom je osetila kako je neko po kosi dira sve misleći da je neko od dece. Okrenula se naglo u želji da ih kao uplaši, kada je ugledala Sašku kako sedi na vrelom pesku pokraj njene na ivici suza prelazeći joj rukom preko kose:
„Hej, jesi li dobro? Učinilo mi se da plačeš.“
„Dobro sam“, rekla je Saška „imaš lepu kosu mnogo. Ja volim takvu. Moja je takva bila nekad“.
U tom su deca istrčala iz vode i uvijajući se u peškire u glas povikala: „Gladni smo“.
Sele su da jedu i kada su se klinci već sjurili u more a one poručile kafu, Saška je svoju stolicu pomicala u hladovinu.
„Imaš lepu kosu baš“, ponovila je. „Znaš, meni su pre dve godine otkrili rak dojke. Muka je to, znaš i sama. Malo dete, ništa ne razume. Muž ostao bez posla, jedino ja radim. Operacija pa hemoterapija, pa bolovi, ma…Znam da će ti ovo zvučati glupo i površno, al’ eto meni od svega najteže palo to što sam ostala bez kose. Ni na ovom letovanju ne bi trebalo da sam, ne smem na sunce, ali nisam mogla malog da pošaljem samog sa sestrom. Morala sam malo da pobegnem od svih. Jedinu utehu kad mi je najteže bilo smo ja i sestra pronašle u pravljenju nakita. Eto, time se profesorka matematike sa odsečenom dojkom u 38. godini života bavi. Ali uživam u tome, to me opušta. Imamo mnogo lepog nakita, daću ti sajt pa pogledaj.“
Udahnula je i nastavila.
„Mnogo ti je lepa kosa, dosadna sam, znam, ali stalno patim za kosom. Vidiš, niklo mi je ovo paperje a imala sam divnu kosu. Zvuči glupo, možda je odbrambeni mehanizam, pa fokusiram problem na najmanje bitnu stvar, ali eto…meni je to važno. Probala sam perike, ali sve su veštačke i grozne. One od prave dlake su skupe…ma bezveze, važnije je da se izvučem, dete mi je malo, ali eto, ne osećam se kao žena već jako dugo. Grozna je to bolest, uzme ti prvo sise, pa kosu, sa njima i dostojanstvo… ne osećaš se više kao žena uopšte“.
Ustala je i sišla na plažu dozivajući dečake da izađu iz vode i pojedu sladoled što im je kupila. Sestra je pošla za njom, dok je treća žena, prolazeći rukom kroz svoju dugu kosu razmišljala o tome koliko je godina ona nosila muški kratku frizuru i koliko joj je vremena trebalo da pusti kosu. Stvarno je bila lepa, talasasta i gusta.
Kada je sišla za njima na plažu, izvinila se i rekla da će sutra najverovatnije ona i dete da odu do Budve, da nešto kupe i da će tek poslepodne možda biti na plaži. Njen se dečak jogunio jer nije hteo da šeta po gradu i propusti plivanje, plažu i druženje, ali mu je majka bila uporna.
„Ti, ženo, nisi normalna“, rekao je glas sa druge strane žice “pa gde si i kako uspela na odmoru da me nađeš?! Slušam te…kaži“
„Samo tebi verujem“, rekla je žena sa dečakom, „doćićemo nas dvoje do Budve sutra, hoćeš li mi učiniti to?“
Glas sa druge strane žice je nakratko zaćutao i rekao: „Sreća tvoja da sam poneo pribor i da dužine ima za sve to što hoćeš“.
Sledećeg prepodneva su se žena i dete vratili na plažu, po dogovoru. Žena je imala novu frizuru, daleko kraću ali i dalje talasastu i gustu. Sela je pored razrogačene Saške i rekla:
„Vidi, sigurna sam da će sve biti ok. Ali dok ne izraste tvoja kosa ponovo, u ovoj vrećici je kika napravljena od moje kose. Frizer mi je srećom u Budvi na odmoru i sredio me tako da od ove moje kose može da se načini perika za tebe pristojne dužine. Je l’ bi je uzela? Ima on sjajne vlasuljare u Beogradu, uradiće ti periku kakvu želiš. Tu su i svi kontakti.“ Grlile su se dugo, možda pomalo plakale obe. Niko nije video.
Par meseci nakon letovanja poštar je doneo paket. U njemu su bile srebrne minđuše i narukvica, sve od ćilibara, fotografija nasmejane Saške sa talasastom kosom, baš kakvu je želela i posvetom: „Ćilibar te štiti, donosi dobru energiju, nosi ga uz sebe stalno. Ja sam sam dobro, vidi me kako sam lepa sa novom kosom . Sve je dobro. Ljubi te Saška!“
Možda je malo plakala. Niko nije video.
Jer… sve je dobro.
