sreća (foto:cure.ba)
Davno sam negdje pročitala:Obećati znači imati potencijal da razočaraš ljude.
Smatrala sam da u ovome ima malo istine, a i da ljudi ponekad jednostavno daju obećanje u nadi da će ga zaista moći ispuniti.
Nedavno sam krenuvši na dugo očekivanu kafu sa prijateljicama svom sinu obećala kupiti bombone po povratku.
On me je upitao :Jel obećaješ ? A ja sigurna u sebe rekla : Obećajem.
To je bilo dovoljno da moj sin mirno sjedi tri sata i čeka mamu da dođe kući sa bombonima.
Međutim, mama onog trena kad je izašla iz kuće, bez obaveze da pazi na ikoga, osim da pojede visoko kalorični kolač i uživa u razgovoru sa prijateljicama, zaboravila je na dato obećanje.
Pri povratku kući na vratima su me dočekala dva oka koja su ispitivački posmatrala gdje se kriju bombone, a kada su shvatila da ih nema, uputila su mi pogled od kojih se krv ledi u žilama.
Njegova mala ustašca su izgovorila samo dvije riječi : obećala si i okrenuo mi je leđa kao da me Bog tu nije ni dao.
Pojurila sam za njim, davala mu pare nudila sve i svašta, ali to nisu bile bombone. To nije bilo ispunjnje obećanja.
I zato se mama vratila do najbliže trgovine kupila bombone i došla od zaključka:
Obećanje je dug, ma kome ga davali, a ako niste sigurni da ćete ga ispuniti onda je bolje da ga nedajete. Te se zaista nadam da će i moje dijete znati da kada bude drugima davalo obećanje da se ono mora pod svaku cijenu ispuniti.
cure.ba
