Ilustracija (Foto: arhiva)
Prije dva tjedna sam doživjela najveći šok ikada. Nisam mogla vjerovati da ima takvih ljudi oko mene. Ovo ljeto sam otišla sa svojom malom bebom na more i mislila da će mi ostati u lijepom sjećanju, ali dogodilo se nešto prestrašno.
Ljetujemo inace na Hvaru, ali ove godine zbog bebe smo se odlučili za bližu destinaciju. Otišli smo na Pag. Prekrasan je Pag. Prekrasne plaže, ali ljudi očito ne. Taj dan smo ranije otišli na plažu da beba ne bude na jakom suncu i da trebalo ju je nahraniti. I što sam učinila? nešto sasvim normalno što svaka majka radi. Hrani svoje dijete. I tako sam počela dojiti bebu i nakon par minuta stvorio se krupniji muškarac. Nisam sigurna da li je bio lokalac ili ne jer u tom trenutku od šoka nisam ni pokušavala odgonetnuti naglasak. Počeo se derati što vadim sisu pred njegovom djecom i pred prepunom plažom. Da se to ne radi u javnosti. Bila sam u samom kutu plaže, u hladu, ne nasred plaže među svima. To je takva buka nastala da je cijela plaža gledala samo u mene i moju sisu. Najvjerovatnije ne bi nitko ni skužio da je ovaj ostao tiho. I što je najbolje nije samo on, nego još su se sjatili par krupnih frajera i još par žena oko mene i stali na njegovu stranu. Na njegovu stranuuuuu?!?!! Još i žene?!?! Majke?!?! Počela sam plakati i drhtati, ali oni nisu ni onda stali. Placuci sam odjurila sa plaže sa bebom. Skoro mi je beba ispala koliko sam se tresla do apartmana. I kolica sam zaboravila na plaži od šoka. Nikad nisam toliko bila slomljena kao tada. Užasno iskustvo. Nitko se nije ni ispričao, ništa. A svi ostali su gledali i nitko mi nije pomogao. Ne mogu vjerovati da takvih seljačina ima. Ponašali su se kao da sisu nisu u životu vidjeli. Pa i one su to radile pa je to onda bilo ok? Dojiti u javnosti? Zar je to toliko strašno? Zar to ne rade ostali? pa to su prirodne stvari. Ljudi su nekada goli hodali. Ne mogu si ni zamisliti što im je bilo u glavama u tom trenutku. Valjda ništa. Neću ni ponoviti kakve su mi sve gadosti i psovke rekli. Prestrašno. Kako ih nije bilo samo sram. Evo opet sam se uzrujala sad koliko me to pogodilo. Ali htjela sam to ispričati. Naravno na tu plažu više nisam išla. Zvala sam muža da dođe po mene i da idemo doma. Žao mi je što on nije mogao biti s nama pa da vidim da li bi isto tako reagirali i bili hrabri. On je nažalost morao radi posla ostati u Zagrebu. Eto par hrabrih kršnih frajera uništili su meni i mojoj bebi ljetiovanje i to sve radi jednog dojenja. Užas.
Jelena iz Zagreba.
Pozdrav
novi.ba
