Uroš kaže da ga je strašno potresla Jelenina smrt i da je plakao zbog tvrdnji pojedinih medija da je umiješan u ubistvo. Kako je rekao, Jelena mu je bila kao druga majka, koja ga je odgajila i uvijek i u svemu podržavala. Mladić, sa kojim smo razgovarali uz pristanak njegovog oca Zorana, pričao nam je o razvodu svojih roditelja, majci Sanji, sestrici Jani, životu sa Jelenom i o tome koliko mu je njeno ubistvo promijenilo život.
– Tata i mama su se sporazumno razveli, još dok sam ja bio mali. Nije mi to bilo strašno jer se oni stvarno super slažu i imam sjajan odnos sa oba roditelja. Nisu se svađali i uvijek su se trudili da budu uz mene i ostvare mi sve želje. Radnim danima sam bio kod mame, a vikendom sam odlazio kod tate u Borču. Čak i kad se on oženio Jelenom, želio sam tamo da idem, jer sam je brzo prihvatio i zavolio. Zato sam poslie završene osnovne škole odlučio da pređem da živim kod njih u Borči. Tada se i Jana već rodila i imao sam društvo. Ovdje je super, svi se slažemo, ima nas mnogo i nikada nije dosadno! Moja mama Sanja je to prihvatila i pustila me bez riječi. Već tri godine sam u Borči, a vikendom idem kod majke na Novi Beograd.
– Jelenu nikada nisam gledao kao maćehu ili ženu koja je mog tatu razvela od mame. Tata i mama su se mnogo pre Jelene razišli i ona zaista nije kriva. Ponašala se prema meni kao prema svom sinu. Nikada me nije razdvajala od Jane, čak je mene više i štitila. Spremala mi je omiljena jela, pomagala oko škole, domaćeg, peglala mi uniformu za praksu, kupovala… Koliko puta me je spasla od grdnje ili kazne, jer je tata bio mnogo stroži. S njom sam dijelio sve tajne, povjeravao joj svoje probleme, simpatije i uvijek je imala vremena za mene. Stvarno je bila posebna. Pošto tata noću dugo radi u studiju, Jeca je znala da se probudi i da me zove da vidi gdje sam, da mi kaže da ne legnem kasno kad moram ranije da ustanem. A i ona je rodila moju sestru Janu, koju volim najviše na svijetu! Oni koji ne znaju nikad ne bi ni pretpostavili da je ona moja maćeha.
– Otkako su je ubili, meni se čini kao da sanjam. Ne mogu da vjerujem da je više nema, da se nikada neće naglas nasmijati, sjediti sa mnom u sobi i pričati. Ali najstrašnije mi je što se ovako igraju sa mojim tatom i ostalim Marjanovićima. Mi svi mnogo patimo i mogu da zamislim kako je tati, dedi, baki… Najgore je bilo na početku, kada su tatu zadržali u pritvoru i kada su svi mediji pisali da je naša porodica umiješana u ubistvo. Bojao sam i reakcije okoline, jer svi čitaju novine, ali na sreću moji drugari znaju i mene i moju porodicu i do sada nisam imao problema. Imam njihovu podršku i više i ne obraćamo pažnju na natpise i naslove. Ipak, jedva čekam da se ovaj pakao završi.
Jelena me je uvijek gledala kao i svoju Janu, nekada me je čak i više štitila.
– Prvo sam jedva uspio da se izborim sa naslovima u kojima se stalno okrivljuje moja porodica i pominje Janina patnja. Bio sam ljut, bijesan, plakao sam i bio ogorčen. Ne volim nepravdu i nisam umio to da shvatim. Ali tata mi je sve objasnio i naučio sam da se sa tim nosim. Taman sam pomislio da nema gore od ovoga, a onda se pojavio naslov da sam ja bio zaljubljen u Jecu i da sam osumnjičen za njeno ubistvo. Sjećam se da sam bio u igraonici i da me je tata pozvao da se ja ne bi iznervirao. Pročitao mi je šta piše i samo rekao: “Uki, znaš da oni moraju da pišu, nemoj da se plašiš.“ Kad sam vidio da su i moji drugari počeli da se smiju na to, shvatio sam da nema potrebe da se brinem. Jelena mi je bila druga majka i samo bolesnik može da pomisli da sam bio zaljubljen u nju, a još gore da sam je ubio. Zato sam i podržao moju mamu da tuži sve koji su to objavili.
ekskluziva.ba
