Otac nas je napustio kad sam imala četiri godine, a stariji brat dve više. Živeli smo s mamom i nije nam ništa nedostajalo. Tata je bio stalno prisutan u našem životu. Kao uspešan poslovni čovek, omogućio nam je bezbrižan život i dobro obrazovanje. Više se nije ženio, makar smo mi to mislili. Godine su prolazile. Zbog posla je često putovao. Znali smo da tu i tamo ima neku ženu/devojku, što je i normalno s obzirom na moć i novac. Imao je visok pritisak, ali je uprkos tome vodio aktivan stil života.
Bilo je upozorenja da stane, da malo prikoči, ali on, kao pravi lav u horoskopu, išao je glavom kroz zid. Ni predinfarktno stanje i aritmija nisu mu bili dovoljno snažni signali da uspori. U februaru je preminuo od srčanog udara. Pronašli smo ga u kući u blizini prozora koji je pokušao tokom noći da otvori.
Na sahrani je brata i mene čekao šok. U kapelu je došao mladić s kojim sam bila pre izvesnog vremena u vezi. Mislila sam da je došao da mi izjavi saučešće. Bio je u društvu brata. Pozdravili smo se hladno. Pozvao me je da izađem. Tada mi je rekao da mi je polubrat i da je on to saznao tek dan ranije.
Ispostavilo se, kako smo kasnije odmotali klupko, da je moj otac imao još jedan brak u Beogradu, da je vodio gotovo paralelni život. U Beogradu sam imala polubraću za koje nisam znala. I pretprošlog leta kad sam na Egzitu upoznala zgodnog Beograđanina nisam slutila da ulazim u incestoidni odnos. Sva sreća pa smo brzo raskinuli.
Ne mogu svom ocu oprostiti što je od nas krio da imamo polubraću u Beogradu.
kurir.rs
