Zemlja (Foto: Arhiva)
S obzirom da je 70 posto naše planete pokriveno okeanima, aktivnost ovog satelita je ključna za globalnu prognozu vremena i klime.
“Kombinacija podataka koji se odnose na površinu vode i temperaturu jako me podsjeća na to kako je Pacifik izgledao u proljeće 1997. Ispalo je da je to bila najava velikog El Nina”, rekao je Bil Patzert, stručnjak za klimu u NASA-inoj “Jet Propulsion” laboratoriji.
Novi ScienceCast video istražuje da li se zaista novi El Nino stvara u Tihom okeanu.
“Ne možemo da budemo sigurni da će se El Nino stvoriti tokom 2014, niti koliko će veliki da bude,” oprezan je Mike McFadenn iz NOAA “Pacific Environmental Research Laboratories” u Siatleu, “ali podaci koje je poslao Jason-2 podržavaju teoriju da se stavra El Nino koju je prošlog mjeseca objavio NOAA.
Ono što je Jason-2 video je serija “Kelvinovih talasa” – masivnih promjena u nivou mora, koje se događaju duž cijelog Pacifika, od Australije do Južne Amerike. Ti talasi bi mogli da budu najava El Nina.
Oba fenomena, Kelvinovi talasi i El Nino, povezani su sa vjetrom. Pacifički vetrovi – pasati – pušu s istoka na zapad i “guraju” suncem zagrijane površinske vode prema Indoneziji. Rezultat toga je da je nivo mora blizu Indonezije 45 cm viši nego blizu Ekvadora. Naučnici to pojavu zovu “vrući bazen” i to je najveći rezervoar tople vode na našoj planeti.
Ipak, ti vjetrovi se pritaje na par dana ili sedmica i onda se taj povišeni nivo vode “vraća” ka Amerikama. “To je Kelvinov talas,” rekao je McFadenn. “I to nije neobično da se dogodi par puta svake zime”.
El Nino se dešava kada pasata nema – ne par dana – već više mjeseci. Tada Kelvinovi talasi prelaze Pacifik u karavanu, podižu nivo mora i napuštaju tople ekvatorijalne vode. Osmog maja “National Centers for Environmental Prediction” prognozirao je da postoji 65 posto vjerovatnoće da se El Nino formira tokom ljeta 2014. godine.
“El Nino iz 1997/98 bio je školski primjer,” prisjeća se Patzert.
“Tada smo podatke dobijali od satelita TOPEX/Poseidon, prethodnika Jasona-2. Mapa okeanske površine pokazala je veliki skok – nivo vode bio je viši 10 cm nego što je to normalno, a voda se pomijerala duž ekvatora od Australije do Južne Amerike”.
“Isti obrazac ponavlja se i 2014.”, kaže McFadenn. “Serija Kelvinovih talasa stvorena lokalnim zapadnim vjetrovima u zapadnom Pacifiku koji su počeli da pišu sredinom januara kreću se na istok. Promjena je nastala kada su pasati počeli da se bude u svom redovnom terminu – sredinom aprila”.
Stručnjaci za okean i atmosferske promjene u NOAA i NASA pažljivo prate pasate.
“Biće mnogo jasnije tokom sljedeća dva-tri mjeseca da li su sve ove promjene najava za veliki El Nino, ili njega neće biti uopšte. Jason-2 je izuzetno pouzdan u praćenju Kelvinovih talasa. A oni će nam reći istinu”, kaže McFadenn.
b92
