Njih dvojica su 22. maja 1991. rođena prije vremena na tuzlanskoj klinici te hitno prebačena u Beograd, na Institutu za zaštitu majke i djeteta.
Bolnički iskaz
Bebe su u pratnji jedne medicinske sestre helikopterom prebačene u Beograd, a roditelji ništa nisu znali.
“U beogradskoj bolnici bili smo dvadesetak dana. Ocu su govorili s klinike da je sve u redu. Odjednom su mu javili da je jedno dijete preminulo. Nije nikad dobio dokumentaciju, smrtni list, nikad nije saznao gdje je sahranjen moj brat”, govori Muris.
Upravo ta činjenica Murisu daje nadu da je njegov stariji brat blizanac živ.
“Brat je bio teži i zdraviji od mene. Prebačeni smo zajedno jer smo bili jednojajčani blizanci, ali on nije bio toliko bolestan, imao je veće šanse za život”, govori Muris.
Potraga za istinom u Beogradu dovela ga je do Vladimira Čičarevića, predsjednika Udruženja roditelja nestalih beba, koji godinama u Srbiji traži pravdu. Sumnja se da je od šezdesetih godina do danas u Srbiji nestalo više od 10.000 beba, te je u pripremi zakon koji bi pomogao da se roditeljima nestalih beba plati odšteta od po 10.000 eura, piše “Avaz“.
“Vladimir mi je puno pomogao. On me odveo do bolnice, do pokopnih društava. Krajem novembra prošle godine dobio sam potvrdu koja me još više osnažila u uvjerenju da moj brat nije umro”, dodaje Muris.
Na potvrdi piše da od 22. maja do 22. juna 1991. godine ni na jednom beogradskom groblju nije sahranjena muška beba s prezimenom Demirović.
Dopis beogradskog pogrebnog društva – Avaz
Nema papira
“To mi je jedan od velikih dokaza da moj osjećaj nije pogrešan. U bolnici u Beogradu nisu ništa htjeli da mi kažu, u Tuzli pogotovo. Tamo nema papira koji bi pokazao s kim smo i zašto brat i ja prebačeni u Beograd. Upućivao sam zvanične zahtjeve mnogima u Beogradu. Iz bolnice sam dobio neki dopis, toliko nečitko napisan da ga niko nije mogao pročitati”; kaže Demirović.
Pokušao je i putem policije u Beogradu i u Tuzli doći do bilo kakvih podataka o tome šta se desilo s njegovim bratom. Ali, bez uspjeha. Nisu imali podatke o bebi Demirović.
“Ja ne odustajem. Pokušavam putem društvenih mreža doći do bilo kakve informacije. Vjerujem da je moj brat živ”, ističe Muris.
Gdje je dokumentacija?
Muris ima mlađeg brata, ali dodaje da se ni njegovi roditelji nikad nisu pomirili s gubitkom sina koji je pod velom tajne navodno sahranjen u Beogradu.
“Ne mogu shvatiti da niko ne zna šta je bilo s nama. Kako su nas mogli samo tako poslati u drugu državu, u drugi grad, bez ikakve dokumentacije. Ili je dokumentacije ipak bilo, pa je naknadno sklonjena”, pita se Muris.
