Mi ne ulazimo u svoj pol rođenjem. Mi imamo predispozicije da se prepoznamo na taj način, ali mi praktično u svoj pol ulazimo i time da li prihvatamo svoj pol, i time kakav odnos imamo prema tome, i da li želimo npr. da u muškom društvu dominiramo na isti način na koji muškarci dominiraju, ne shvatajući na podsvesnom, ne svesnom planu da pripadamo drugom rodu koji ima drugačija shvatanja, drugačije modalitete.
A šta je ono što ženu generiše, čini ženom? Da li je ženama njihov suštinski, esencijalni sastojak- Ženstvenost?
– To je zapravo naš odnos prema tome, da li mi sebe prihvatamo u ženskom smislu. Npr. postoji izvestan broj žena koje imaju jednu shemu ponašanja koje je zapravo muško ponašanje, žene koje su u stvari želele da se rode kao muškarci zato što su oni dobijali stvari koje one nisu. I to u ranom uzrastu. Ako npr. žena procenjuje da je njen brat dobijao nešto zbog načina na koji se ponašao, onda ona možda želi da preuzme takav model ponašanja. Međutim, to je model koji nije adekvatan ženama, ali se dešava na podsvesnom nivou.
Koje su to situacije u kojima žene svoju žensku suštinu stavljaju u drugi plan? I kada to rade?
-To su verovatno stresne situacije, situacije koje produkuju drugačiji način reagovanja, koji inače u normalnim okolnostima ne vidimo, neke situacije koje si izuzetno značajne za tu osobu ili neku grupu ljudi kojima ona pripada, a kojima želi da nametne te neke svoje karakteristike za koje ona misli da su suštinske i uspešne, pre svega. Jer mi se u normalnim okolnistima ponašamo kao na sceni, glumimo neke uloge, da bi u ekstremnim situacijama koje su nam jako značajne zapravo pokazali svoje pravo lice. Jer u tim napetim momentima u kojima je potrebno brzo odreagovati, u tzv. cajtnotu, kada nema mogućnosti da se kontrolišemo, mi zapravo pokazujemo svoje pravo „ja”, a sve drugo je gluma, kontrola neke situacije. Jer ljudi se najčešće ponašaju onako kako se očekuje od njih, igraju uloge koje su naučili vremenom, da bi u situacijama u kojima ne mogu da se odbrane od naleta sopstvene ličnosti zapravo pokazali nešto što nose duboko u sebi.
Kada se žene tako ponašaju namerno, svesno, a kada slučajno, nesvesno?
– U svojoj praksi ja sam nailazila na žene koje ne vole sebe, i kada krenete da istražujete šta bi bili uzroci za to, otkrivate da su njihovi roditelji npr. želeli dečaka, a one su se „prosto rodile”. U stvari je njihova poruka „ manje sam vredna zbog toga” itd… I onda se pokušava da se kroz taj muški model ponašanja dođe do pijedestala koji je obezebeđen za sina, a ne za ćerku. Taj kulturološki momenat je izuzetno značajan. Stvarno ne znam šta bi ostalo kada bi sa nas skinuli naslage kulture.
Takođe, kada im je to potrebno, žene umeju i da vrlo svesno svoju mušku stranu pošalju u prvi plan.
– Opet je i svesno ponašanje vezano za neki interes, za nešto što se time obezbeđuje, dobija. Neretko sam nailazila na žene koje u velikoj meri pokazuju tu neku svoju mušku stranu jer, ne zaboravimo, mi smo i muškarci i žene istovremeno, samo što se u periodu puberteta opredeljujemo na koju ćemo stranu da krenemo. Sretala sam žene koje po svom ponašanju i nastupu liče na muškarce. I verovatno je da bi da nastupaju kao žene i više dobile. Međutim, to nije i njihova procena. A da ne govorimo o odevanju sličnom muškarcima, ili uopšte pokretima tela koji karakterišu muški pol, itd… I premda možemo biti drugačije, jače muskulature, građe to nije razlog da se ne ponašamo ženstveno.
Kada se približite osobi koja se uslovno rečeno muškobanjasto ponaša ili odeva dolazite do zaključka da ona zaista toga nije svesna. Naravno, neke tako nastupaju jer smatraju da sredina to od njih traži. Zato što takvo ponašanje donosi uspeh i rezultate u kraćem vremenskom roku. Međutim, ne zaboravimo da žene imaju 1001 osobinu koje isto tako mogu doneti bolju poziciju pa zaista nema potrebe za rogobatnim, muškobanjastim ponašanjem jer muškarci i žene su dva različita sveta.
Koliko su te razlike muškaraca i žena fiziološke, biološke prirode, a koliki je uticaj sredine, vaspitanje na genetski, nasleđeni faktor?
-Imate ženski i muški mozak npr, imate podeljenost između njihovih funkcija. Muškarci su bolji u jednim, žene u drugim funkcijama. Žene su npr. elokventnije, to je nešto što im je prirođeno. Muškarci su zato bolji u tehničkim naukama. Naravno ima i žena u tim oblastima, ali je činjenica da muškaraca tu ima mnogo više. Osim što se razlikujemo fiziološki, kako nam mozak funkcioniše, mi zaista imamo različte karakteristike. Sastavljeni smo od istog materijala, ali na drugačiji način, pa tako i funkcionišemo na taj različiti način kada smo u skladu sa samim sobom, a kada ne funkcionišemo u skladu sa samim sobom, onda nešto trpimo i nešto gubimo. Kao što kaže naslov knjige „Muškarci su sa Marsa, žene sa Venere”, mi zaista jesmo različita bića. Kada se npr. govori o ravnopravnosti polova, onda se ne misli da ćemo postati jednaki, već da treba da imamo jednake mogućnosti. A jednaki nikada nećemo biti. Postoji npr. jedna situacija koja dobro oslikava rodne razlike: kada žene planiraju nešto da urade, onda one prvo pričaju da će nešto uraditi, a muškarci govore tek pošto nešto urade, tako da je to npr. jedan slikoviti segmet naših razlika. Zapravo nam je najbolje kad smo u vlastitoj ulozi, a to moramo sami da identifikujemo i prepoznamo. Tu ne igra veliku ulogu genetika, tj.ono što donosimo biološki. Mi sobom nosimo samo predispozicije, a šta đemo postati, zavisno je od toga šta primimo od sredine. Lično mislim da je sredinski uticaj daleko važniji nego utica biloškog nasleđa. Biološko nasleđe mu dođe kao nekakva vrsta prizme kroz koju se prelama uticaj sredine, i on nam određuje poziciju.
Kako se ovdašnji uticaj sredine i nasleđa danas prelama u prihvatanju i sazrevanju nas samih i naših polnih, rodnih identiteta? Koliko tranzicija menja poglede na tradicionalan položaj i uloge muškaraca i žena danas?
-Pogledajte samo ko je i dalje bitan na Balkanu? Bitniji su muškarci nego što su to žene. Sećate se ranije koja je to radost bila kada se rodi sin, a kakva tuga kada se rodi kćer. Mi smo se danas malo odmakli od toga, ali ne mnogo. Jedna od stvari koja oslikava takvo stanje je većinska pojava muškaraca u društvenom, javnom životu, posebno u politici. Muškarci su dominantniji, iako po broju to nisu. Sada zapad okreće list pa kaže: kompanije koje vode žene su produktivnije i profitabilnije. Žene ne drže duge,već kratke sastanke jer nemaju dovoljno vremena. Mnogo su produktivnije u tom smislu. Organizacija bolje funkcioniše jer je više sistema dogovora nego sistema naredbi. Ljudi su zadovoljniji tamo gde žene vode firmu. To su nekakva novija iskustva zapada. Do nas to tek treba da dođe. Moguće je da će početi sprovođenje normi koje će nas uvesti u evropsku zajednicu, ali u principu to ide jako sporo. Na nekom normativnom i zakonodavnom planu to će ići relativno brzo, ali je promena mentaliteta najteži deo svih promena.
Kulturološki plan je po meni jedan od najvažnijih segmenata toga šta smo mi u stvari. Lično mislim da se odnos prema deci u smislu njihovog pola u nas delimično promenio. Ali nije sasvim. Postoji još mnogo prostora da se on u stvari promeni i da se time potencira da li će se žena zaista identifikovati sa svojom ulogom žene, ili je ona neće prihvatiti i nositi, a to će se videti u tim dramatičnim situacijama o kojima smo govorili.
lekarinfo.com
