Čak postoje i žene koje su najpoznatije surogat majke u svetu i koje kontaktira veliki broj ljudi, a među njima i neke slavne ličnosti.
Elem, za one koji ne znaju, ukratko ćemo objasniti šta je surogat majčinstvo, odnosno kako ono funkcioniše.
U matericu surogat majke se usađuje embrion nastao veštačkom oplodnjom jajne ćelije druge žene. Materica surogat majke služi kao inkubator.
Bojana Reković je jedna od žena kojoj bi surogat majka rešila sve životne probleme. Međutim, ova vrsta majčinstva je i dalje zabranjena u Srbiji.
Bojana je 1998. godine imala spontani pobačaj, pa još jedan 2000, a vrhunac je bio treći – 2002. godine.
Godinama unazad pokušava da zatrudni, ali bezuspešno.
Bojani je 2014. godine pomogla dr Mima Fazlagić koja joj je otkrila da nije u pitanju ginekološki, već vaskularni problem.
– Kada je došla od mene, njena priča je zvučala kao horor film. Krvarenja koja ne prestaju, transfuzije koje se daju, nekoliko pobačaja… Pregledala sam je na ultrazvuku i videla da u njenoj materici nema mišića, a uz pomoć kolor doplera se vidi samo kako krvni sudovi pulsiraju – otkrila je dr Mima Fazlagić njihov prvi susret.
Jedan od zagovornika legalizacije surogat materinstva kod nas je profesorka na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Olga Cvejić-Jančić. Ona objašnjava da je prvi i najvažniji razlog za to ostvarivanje prava na zasnivanje porodice i roditeljstva, što je garantovano Ustavom.
Načelnik odeljenja steriliteta GAK Narodni front Mladenko Vasiljević kaže da bi ono trebalo da se koristi samo iz medicinski preciziranih razloga.
– Ono treba da se koristi samo u slučaju da žena nema matericu, ili da je materica jako nerazvijena ili je odstranjena u slučaju neke hirurške intervencije. Žena je kandidat za surogat majku ako boluje od nekih teških bolesti, koje se nasleđuju, odnosno prenose na dete, pa da bi se sprečilo prenošenje takve bolesti na dete, ili u slučaju da boluje od nekih teških hroničnih bolesti gde je kontraindikovano da ostane trudna, da nosi takvu trudnoću i da se porađa – navodi Vasiljević za Tanjug.
Treba biti oprezan, naglašava on, i kod uredbe o tome ko bi smeo da bude donatorka jajne ćelije, te predlaže da žena koja “posuđuje matericu” nikako ne bi smela da bude i donatorka jajne ćelije.
– Ja sam za parcijalni, to jest gestacijski surogat, gde ona samo “posuđuje” matericu, ali ne daje svoju jajnu ćeliju, a najbolje bi bilo da bar jedan roditelj bude biološki, odnosno genetski. U slučaju da se radi o tome da žena ne može da da jajnu ćeliju, a nema ni matericu, najbolje da se uradi donacija jajne ćelije od neke druge žene, a da se surogat majka koristi samo za nošenje i rađanje – istakao je on.
U svetu, u mnogim zemljama, surogat majčinstvo može da koristi ko god želi, bez obzira na zdravstveno stanje.
Surogat majčinstvo je zabranjeno u Nemačkoj, Austriji, Grčkoj i Irskoj. Jedan deo sveta se opire legalizaciji surogat majčinstva i zbog toga što bi istopolni parovi dobili dete.
U drugim zemljama cveta. Ovo su neke zemlje i cene ove vrste majčinstva u njima.
U Poljskoj košta između 15.000 i 20.000 američkih dolara, u Kanadi, surogat majka ne može da bude plaćena, ali ima pravo na otplatu troškova od oko 50.000 dolara. Ova vrsta materinstva dozvoljena je u šest američkih država i košta od 80.000 do 170.000 dolara.
Žene u Rusiji ovu vrstu “usluge” naplaćuju 42.000 evra, a u Velikoj Britaniji i do 15.000 hiljada funti, dok je u Ukrajini cena od 25.000 do 30.000 evra.
Recimo, žene u Indiji svoju matericu iznajmljuju za 5.000 evra, a u tome vide spas i šansu za bolje živote u razvijenijim delovima sveta.
Pogledajte ovu neverovatnu priču: