Tim rečima prisećanje počinje mama devojčice Iden, Čelis Džouns, koja je rođena sa cističnim higromom, benignim cističnim tumorom poreklom iz limfnih sudova. Ovo je njena priča koju u celosti prenosimo.
Velike ciste pritiskali su disajne putebe moje bebe, i zbog toga su lekari verovali da će umreti čim se rodi. Jedinu šansu imala je ako na svet dođe carskim rezom. Dogovorili smo se da to bude u 39. nedelji trudnoće, nedelju dana pre već dogovorenog termina.
Noć pred operaciju nisam oka sklopila. Plakala sam i pitala se da li ću bebu uopšte doneti kući. Kada smo moj suprug Tajler i ja ušli u bolnicu, nervoza je nestala. Morala sam da se isključim, u suprotnom bih bila potpuno van sebe.
Tek kada su se lekari i sestre okupili oko mene, bilo mi je jasno da sve počinje i poželela sam da ovaj trenutak traje večno. Jer, sve dok je beba u meni, ja dišem za nju. Kada bude morala da počne da diše sama, mogla bi da umre. Oko 20 specijalista okupilo se oko mene, zbog čega je sve delovalo još strašnije.
Operacija je, makar mi se tako čini, trajala svega par sekundi iako je u stvarnosti ipak bilo malo duže, a onda sam čula najlepši plač na svetu. Ne samo da je naša beba bila živa, već je i plakala. Niko od prisutnih to nije očekivao, pa su se čak i neke sestre rasplakale.
Nisam stigla ni da je pogledam kako treba, odmah su je odneli na intenzivnu negu. Videla sam je tek šest sati nakon porođaja, i gledala sam je dok je bila u inkubatoru, ne mogavši da se načudim da je tu, da je živa i da je moja. Bilo je to moje malo čudo.
Usledile su nedelje, a onda i meseci boravka u bolnicama.U međuvremenu, Tajler i ja smo se osposobljavali da brinemo o njoj, kako bismo je što pre doveli kući. Znali smo samo za bolnice, skenere i automobil u kojem smo išli od ustanove do ustanove. Plakala sam svakog dana. Ali ona mi je davala snagu. Ona je došla uprkos svim očekivanjima i dokazala svima da greše.
Danas Iden ima i mlađeg brata. Prošla je kroz mnogo operacija, od kojih je poslednja odstranjivanje ciste na jeziku, kako bi se malo umanjila masa koju ima na jeziku ali i vratu. Mnogo operacija je tek čeka.
Mnogo nas operacija tek čeka i dug put je pred nama, ali sada znam da sve možemo da prevaziđemo. Ono što sam naučila, a što je najvažnije od svega, jeste da je majčinstvo puno uspona i padova. Taman kada pomislite da ste sve ukapirali, stvari se promene iz osnova. Ali nikada ne treba gubiti nadu. I iznad svega, ne trudim se da budem savršena majka. Dovoljno je s
amo da dajem sve od sebe.
Izvor: lovewhatmatters.com/ Zena
