’Gospođo, morate odmah s tim prestati’, prodrao se prodavac karata iza pulta. Svega nekoliko ljudi je to primijetilo prije nego što se on oglasio, ali nakon što je skrenuo pažnju na nas, svi su nas gledali.
’U čemu je problem? Nikada pre niste vidjeli ženske grudi?’, viknula sam se dok sam mahala svojom obnaženom dojkom pred drugima. Osjetila sam da je Mejsonu postalo neugodno jer se privio uz mene, a zube mi je zario u bradavicu. Rekla sam mu da se ne plaši, a svima prisutnima objasnila da sam majka i da imam svako pravo da hranim svoje dete u javnosti. Ako imaju problem s tim, ne moraju da gledaju, ali moj sin mora da jede i to će trajati sve dok oboje ne budemo zadovoljni.
Zauzela sam se za sebe i osjećala sam se dobro, ali ova priča nema srećan kraj. Niko nije stao u moju odbranu, već su svi navijali za tog čovjeka dok nas je izbacivao iz bioskopa. To je još samo jedan dan za mene. Tako izgleda biti majka koja doji i živjeti u svijetu koji mrzi žensko tijelo.
Moj Mejson ima 12 godina i sada, kad je iste visine kao i ja, mora da se sagne kad ga dojim u javnosti. Izgleda neskladno kad ljudi vide skoro odraslog muškarca dok sisa ženske grudi, ali to je prirodno i nije moj problem što je drugima nelagodno.
A da to nije prirodno, ja ne bih i dalje imala mlijeka i ne bih se osjećala dobro dok dojim sina. Kad dijete sisa, žena doživljava određeno sek*ualno zadovoljstvo. A kada to radi muškarac, zadovoljstvo je još veće.
Ohrabrivala sam sina da se ne brije zato što je osjećaj mnogo bolji kada ga hranim u javnosti, što nekim čudom još više provocira ljude, pa daju sebi za pravo da komentarišu. Ironično je i što, kad god dojenje pokušam da predstavim kao nešto prirodno, sve više ljudi me prijavljuje za nedolično ponašanje.
Ali istrajavam jer to je moj izbor i ne zanima što drugi imaju da kažu. Nastaviću da hranim sina u javnosti zato što sam majka i imam pravo na to.“
