“Ja sam diplomirani pravnik i radio sam u struci u jednoj od najboljih firmi u BiH zadnje tri godine. Kolega je također radio sa mnom u toj firmi. On je ekonomista, a radio je kao komercijalista. Vremenom smo tako, družeći se s ljudima i kroz gledanje tuđih uspjeha, došli na ideju da pokrenemo vlastiti biznis. Nalazimo se u jako razvijenoj sredini Tešanj. Primijetili smo da grad ima sve osim madraca. Niko u okolini to ne radi. Tako smo shvatili da je proizvodnja i pravljanje madraca posao kojim ćemo se baviti”, kaže na početku za “Source” portal Haris Smajlhodžić…
“Je li Tešanj po nečemu poseban i drugačiji od ostatka naše zemlje ne znam, ali je sigurno grad gdje posao cvjeta, posebno privatni biznis. A najvažnije je imati ideju”, kaže nam Haris.
“Za svaki posao odlučujući faktor je ideja. Novac možete imati ili ne, snaći ćete se nekako, ali ideja ja ono najvažnije. Mi nismo imali vlastitih sredstava, mi smo uzeli kredite kod banaka i započeli biznis. Na samom početku, za prvi korak nije potrebno mnogo novca kao što ljudi misle. Za pokretanje posla potrebno vam je 1.500 KM. Hiljadu maraka je osnovni kapital koji morate uplatiti i koji je raspoloživ, možete ga odmah trošiti čim se registruje firma. 500 KM su troškovi registracije firme. Naravno, treba vam dosta drugog kapitala za materijal, sredstva koja su vam potrebna da radite nešto što ste planirali, ali da krenete treba vam 1.500 KM”, navodi Smajlhodžić.
U firmi ih je za sada četvorica. Tu je i Harisov brat. Svaki madrac je ručni rad i garantuju za svoj proizvod.
“Nama je trebalo oko 30 do 50 hiljada maraka da počnemo, da bismo kupili materijal, vozilo i da bismo dva mjeseca mogli plaćati obaveze dok ne počnemo zarađivati. Mi radimo već od aprila i posao ide veoma dobro. Radimo sa važnijim bh. firmama. Opremili smo nekoliko hotela svojim madracima. Svaki madrac mi pravimo i garantujemo za njega. Popunjeni smo maksimalno i dobro nam ide za sada”, kaže Haris za “Source“.
Ako ne možete naći posao koji vam odgovara, onda ga sebi stvorite, kaže Smajlhodžić. Zadnje što vam preporučuje je čekanje.
“Nema izgovora poput ‘Od čega da krenem kada nemam marke u džepu’. Ja poznajem ljude koji su sada milioneri, a krenuli su sa sto maraka u posao. Mora se raditi i truditi. Može se izboriti, najlakše je kukati i govoriti kako nema ništa i ne može se. Svi hoće fotelje i niko neće da prlja ruke. Niko ne želi da se umori. Svi hoće velike prihode za mali trud. Mi svaki madrac sami šijemo, krojimo, sklapamo, oznojimo se. Ja sam radio kao pravnik, radio sam i za 180 maraka, ali i natprosječnu platu, ali kada sami nešto napravite i kada znate da ste krenuli od nule i nešto stvorili, to se ni sa čim drugim ne može mjeriti. Moraju se ruke malo uprljati i to nam ne bi trebalo biti čudno”, navodi na kraju Smajlhodžić.
