Stoga i ne čudi što sve veći broj mladih devojaka počinje, najpre preko fejsbuka da nađe “sigurnu kuću u Nemačkoj, kako bi zaradila za hleb. Ovo se odnosi na sve zemlje Balkana, nije Srbija izuzetak.
– Mnoge kućne pomoćnice ili vrtlari u Nemačkoj rade na crno. Samo 350.000 od 2,7 do tri miliona čistačica, bejbisiterki ili vrtlara, koliko se procenjuje da ih ima u Nemačkoj, socijalno je osigurano – piše u nedavno objavljenoj studiji Instituta za nemačku privredu (IW).
Prema ispitivanju javnog menja, rad na crno u privatnim domaćinstvima čini od 15 do 20 odsto ukupnog broja zaposlenih na crno. U poređenju sa brojem radnika na crno u građevinskog branši je to vrlo mali udeo.
Teško je reći koliki su gubici u državnoj kasi zbog rada na crno u privatnim domaćinstvima. Procenjuje se da se ta brojka kreće između 10,92 i 28,6 milijardi evra.
Plate spremačica recimo idu i do 7.000 evra ukoliko su u bolje situiranoj kući. Realnija priča je između 3 i 5 hiljada evropskih novčanica.
Na crno najviše rade penzioneri, mladi i studenti. Mali je broj onih koji priznaju da nije u redu što rade na crno. Stručnjak iz Instituta za nemačku privredu Dominik Enste kaže da su glavni razlog za rad na crno visoki izdaci i zakonske regulative.
– Mnogima je atraktivnije ako to sami mogu da urade ili da nekoga angažuju “ispod ruke” – kaže Enste.
