Jedno od najkontroverznijih pitanja današnjice je za čime tragamo – za ljubavlju ili finansijskom sigurnošću? Danas se mnogi bave ovim „problemom“, a skoro da ne postoje novine koje ovu temu ne uvršćuju u posebnu kolumnu.
Ne tako davno, pročitala sam nekoliko članaka na tu temu koji su mi skrenuli pažnju da su mišljenja zaista podeljena. Bilo je nekoliko zanimljivih priča od kojih ću izdvojiti jednu o ženi koja je morala da izabere ljubav ili novac u doslovnom smislu. Više od 30 godina živela je sa svojim suprugom, zajedno su prošli „sito i rešeto“ iako ga nije volela. Bilo joj je stalo do njega, brinula je o njemu i naučila je da sa njim rešava sve moguće probleme. Ipak, to nikada nije bilo dovoljno. Nakon 35 godina pojavio se „čovek njenog života“ , njena prva ljubav koja je napustila grad mnogo ranije, a sada se vratio sa priznanjem da je voli i da nije mogao da živi bez nje. Odlučila je da ostavi svog muža i napusti zemlju sa svojim ljubavnikom, počevši od nule, bez dinara na bankovnom računu, bez krova nad glavom. Odlučili su da su ljubav i sreća važniji od bilo čega i rešili da prate svoja srca. Ipak, bio je to težak period za njih oboje – previše su radili, potrudili se da se prilagode novoj sredini, novim okolnostima, ali nisu uspeli. Na kraju, ona se vratila svome suprugu, ali čak ni sada ne zna koliko je dobra odluka koju je donela. Nalazi se u unakrsnoj vatri imeđu braka bez ljubavi, njene trenutne finansijske sigurnosti, stabilnosti njenog supruga, i njene duboke ljubavi prema ljubavniku, njihove privrženosti jedno drugom, njihove potpune sloge u svakom smislu, ali života finansijske nesigurnosti.
Baš zbog ove priče sam i sprovela istraživanje šta ljudi misle, kako doživljavaju ljubav, a kako novac, ali pre svega, zanimalo me je da li smo zaista postali materijalno društvo, društvo koje brine samo novac i finansijska sigurnost.
Vodeći se mišlju da se sve manje poznajemo, pokušala sam da nađem problem, razlog zbog koga bežimo od porodice i prijatelja, i na neki način bežimo od sebe samih. Sa moje tačke gledišta, sve više se okrećemo idealima 21.veka – novcu i luksuzu, a zaboravljamo tradicionalne vrednosti – dobar i srećan brak, ljubav, predivan dom sa mnogo topline, sreću. Sve u svemu, ostaje pitanje koje su porodične vrednosti danas? Da li su stare ostale iste, ili smo ih izmenili, izmislili nove?
Navela bih nekoliko izreka o novcu:
1. Biti bogat ti omogućava da proživiš svoj život.
2. Ljubav prema novcu je koren sveg zla.
3. Najbolje stvari u životu su besplatne.
4. Novac ne može kupiti sreću, ali može nam kupiti stvari koje nas mogu usrećiti.
5. Ljudi koji kažu da novac nije sve u životu, nemaju novca.
Pa, kojoj se filozofiji prikloniti? Procenti pokazuju da su muškarci oni koji će pre odabrati finansijsku sigurnost nego ljubav, ali recimo da im je to u krvi. Još od praistorije, muškarci su glava porodice, oni koji obezbeđuju krov nad glavom, hranu i sve potrepštine porodici. Na neki način, razumljivo je to što bi se muškarci rado odrekli ljubavi samo kako bi bili uspešne i poželjne neženje. Zanimljiv je podatak da dok bi se 37.5% muškaraca odlučilo za finansijsku sigurnost, samo 8 % žena bi učinilo to isto. Žene su zapravo neodlučnije i čak ne žele da razmišljaju o tome. Preplašene su da će živeti bez novca, ali i odlučne da neće odustati od svoje zamisli o romantičnoj ljubavi i predivnom domu sa voljenom osobom. Što se mene tiče, mislim da su muškarci hrabriji da priznaju da novac zaista mnogo znači (da se ne radi o novcu niko ne bi radio 8 sati dnevno kod odvratnog šefa). Živimo u materijalnom svetu, svetu u kome novac samo olakšava naše postojanje.
Postoji tvrdnja da „život nije bolji ako imaš više novca, ali da kada ga nemaš, ne možeš se ni nositi sa životom“. Da li je to istina? Možda jeste, ali postoji i niz pitanja: „Da li je novac razlog zbog koga ustajemo svakog jutra?“ „Da li je novac razlog našeg osmeha?“ „Da li nam novac može doneti sreću?“ Mnogi odgovaraju odrično.
„Sreća nije roba koja se lako može kupiti, nije nam pristupačna na nekoj polici u supermarketu. Ona je tako neopipljiva. Ne mogu se prošetati do lokalne prodavnice i reći: ‘Hej, hoćeš li mi prodati malo sreće?’ Sreća je vrlo subjektivna – ona je ono što od nje načiniš i ono što odlučiš da dobiješ.“
Sa druge strane, novac jeste jako bitan i danas to niko neće poreći, jedino će varirati stepen njegove važnosti u životima pojedinaca. Nekome je dovoljno tek da ima dovoljno novca da putuje i obezbedi sebi osnovne stvari, a neko smatra da je novac baš sve u životu. Ipak, ukoliko se držimo umerenog stanovišta, moramo priznati da novac jeste bitan jer nam dozvoljava da se oslobodimo stresa i pritiska koji ponekad mogu da nas potpuno obuzmu, otimajući nam samopoštovanje, uništavajući veze koje imamo sa drugim ljudima. Ipak, negativna strana novca je ta da se društveni status određuje po tome ko koliko zarađuje i upravo novac donosi hvalisanje, ismevanje, lažni moral i podmukao osmeh.
Sve to nas dovodi do pitanja da ako je novac zaista toliko važan, koliko nam je važna ljubav? I kako je u stvari možemo definisati? Da li je uopšte možemo odrediti i staviti je u određeni okvir? Da li ljubav predstavlja puku radost zbog tišine koju deliš sa voljenim, osmeh na tvom licu kada neko poseban šapuće tvoje ime, skriveni ponos kada te baš on drži za ruku i zadovoljstvo zajedničkog ispijanja kafe? Da li je to nesebično osećanje koje pružaš nekome bez nade da će ti taj neko uzvratiti? Složićete se da svaka veza mora sadržati podršku, dobru komunikaciju, razumevanje, poštovanje i prećutno slaganje, ali da li je i ljubav ključni sastojak svake veze? Da li je to sila koja sve započinje? Nekada davno sam pročitala poređenje ljubavi sa pitom: veza/brak bez ljubavi može se uporediti sa pitom bez punjenja (koliko god ta pita lepo i sočno izgledala spolja, ona je prazna iznutra, i u trenutku kada neko preseče pitu, nastaje razočaranje i pravi haos). U anketi koju sam sprovela, 84% žena smatra da je ljubav od presudnog značaja, da ukoliko nemaš novca, možeš raditi naporno i steći ga, sve dok imaš nekoga da te sačeka nakon napornog dana, a ukoliko nemaš ljubavi, ni sav novac ovog sveta te ne može učiniti srećnom. Što se tiče muškaraca, njihove definicije ljubavi su oskudnije, čak i nepostojeće, i u najgorem slučaju vođene razočaranjima i kajanjem. Ipak, 70% njih veruje da postoji prava ljubav i da je čudno kako ljudi ne mogu da je shvate i dovoljno cene.
Na kraju, većina ljudi još uvek veruje u ljubav zato što je ljubav ipak univerzalno osećanje koje delimo sa svakim bićem na ovoj planeti. Savremeni svet bi trebalo da zastane i pomisli šta je od pravog značaja danas, čega bi mogao da se odrekne, bez čega bi mogao da živi. Kažu da nakon naše smrti ostaju samo dobra dela, a da je novac samo sredstvo koje dođe i prođe. Ipak, to sredstvo igra veliku ulogu u današnjici i postavlja se pitanje da li smo tom sredstvu dozvolili previše, dozvolili da nas određuje kao individue ili nas zaista čini srećnim i ispunjenim? Postavlja se pitanje šta je važnije i bez čega ne možemo – novac ili ljubav? Šta je recept za sreću? Sva ta pitanja smo bar jednom u životu postavili sebi i moramo priznati da nije lako dati odgovor na njih. Bar ne jedan opšti odgovor, kategorički imperativ. Svako od nas mora potražiti odgovor u sebi jer smo svi različiti i moramo biti odgovorni za svoje izbore u životu. A jedina svrha života jeste biti srećan, tako da svako od nas treba izabrati ono što ga čini srećnim – uspešnu karijeru, srećan brak – nije ni važno dok god nam to donosi spokoj i mesto u ovom svetu.
