Ovako glasi pismo koje je objavila njena porodica:
„Teško je i čudno sa samo 26 godina prihvatiti svoju smrtnost. To su godine kada se smrtnost obično ignoriše. Dani prolaze i vi prosto očekujete da će stalno osvanuti novi dan, a onda se desi neočekivano. Uvek sam zamišljala sebe staru i izboranu i sedu, verovatno zbog mnogo dece i unučića i velike porodice koju sam želela da stvorim sa ljubavlju svog života. To želim toliko snažno da prosto boli“.
„To je caka sa životom: njegova krhkost i nepredvidivost znače da je svaki novi dan dar, a ne nešto što se podrazumeva. Danas imam 27 godina. Ne želim da unrem. Volim svoj život i srećna sam zahvaljujući svojim voljenima. Ali, o mom odlasku ne odlučujem ja. Volela bih da poručim ljudima da ne brinu oko malih, beznačajnih, svakodnevnih sitnica. Na kraju svi delimo istu sudbinu, pa iskoristite vreme koje imate da se osetite moćno i veliko, i ne dozvoljavajte glupostima da vam pokvare dan. Svaki put kad zakukate oko neke gluposti, pomislite na nekog sa zaista velikim problemima. Budite zahvalni na svojim sitnim poteškoćama i prevaziđite ih. U redu je pomisliti da je nešto naporno i teško, ali nemojte kukati oko toga i praviti čitavu dramu, niti kvariti drugima raspoloženje“.
„Kada to rešite, izađite napolje i duboko udahnite. Pogledajte kako je nebo plavo a trava zelena. Sve je lepo. Pomislite koliki ste samo srećnik što možete da dišete i to vidite. Možda ste danas vozili kroz nesnosnu gužvu, nenaspavani ste, a frizerka vam je upropastila kosu, grudi su vam male a celulit nikako da nestane, kao i onaj višak kilograma sa kojim se borite. Pustite sve to. Verujte mi, ništa od ovoga neće vam biti na kraj pameti kada dođe vaše vreme za odlazak. Sve to je toliko nevažno kada se osvrnete i sagledate u celosti svoj život. Posmatram svoje telo kako mi pred očima propada i nestaje i sve što želim je više rođendana i Božića sa porodicom, ili samo još jedan dan sa mojim dečkom i psom. Samo još jedan“.
„Slušam ljude kako se žale na posao ili kako im je teško da idu u teretanu. Budite zahvalni što vaše telo to može. Rad i vežbanje su većini tako dosadna svakodnevna stvar, a kada vaše telo odbija da to radi, shvatate kakvo je to zapravo uživanje. Ja sam davala sve od sebe da živim zdravo, to je bila moja velika strast. Negujte svoje zdravlje i telo, čak i kada nije „savršene“ veličine. Pazite ga, mrdajte se i dajte mu zdravo gorivo, ali ne preterujte ni sa tim.
Ne zaboravite da je i mentalno zdravlje važno kao i telesno. I brišite sa društvenih mreža sve stranice koje vam propagiraju ideale zbog kojih se stidite sebe. Sve te stranice sa savršenim telima, savršenim jelima…brišite sve to. Budite nemilosrdni prema njima sebe radi“.
Budite zahvalni za svaki dan u kome vas ništa nije zabolelo, u kome ste prošli samo sa gripom ili istegnutim člankom. To će proći. Manje kukajte a više dajte. Sreća je zaista u stvarima koje činite za druge. I sve bih dala da sam ja davala više. Od kada sam se razbolela, u moj život ušla je gomila neverovatno dobrih ljudi, i primila sam neverovatno mnogo ljubavi i podrške koju nikad neću moći da vratim. Tužno je trošiti novac kada umirete. To nije vreme da idete i zatrpavate se materijalnim stvarima koje biste inače želeli, recimo da se počastite novom haljinom. Sada razmišljam koliko je pogrešno što silan novac dajemo na takve stvari koje nam „trebaju“. Nikog ne interesuje da li ste istu stvar obukli dva puta. Ne kupujte prijateljima odeću, nakit i slične gluposti. Kupite im nešto zaista vredno – masažu, večeru u kojoj ćete zajedno uživati ili im prosto recite da ih volite“.
„Slušajte muzuku, mazute psa, pričajte sa prijateljima, ostavite taj telefon. Putujte ako vam se putuje, ako ne, uživajte kod kuće. Trošite novac na iskustva, ne na stvari. Pojedite tu tortu, bez krivice. Recite ne stvarima koje ne želite. Ne dozvolite da vas drugi nateraju da radite stvari koje ne želite. I još jedna stvar – redovno dajte krv. Vi ćete se osećati bolje i spasićete mnogo života, jer jedna donacija može da spasi čak tri čoveka. To je ogroman uticaj koji vi imate, a vama ne znači ništa. Donacije krvi su meni pomogle da poživim još jednu godinu na Zemlji, sa mojim voljenima. To je godina kada sam se sjajno provela.
Dok se ne sretnemo ponovo,
Holi“.
Izvor: Kurir.rs
