Njene misli aktualne su i danas. Pročitajte neke od njih.
– Čovek samo srcem dobro vidi. Ono bitno, očima je nevidljivo.
– Ljudi više nemaju vremena bilo što upoznavati. Oni od trgovca kupuju već gotove stvari. Ali, kako nema trgovaca prijateljima, ljudi više nemaju prijatelja,piše zenskica.com
– Ako hoćeš prijatelja, pripitomi me!
– Oči su slepe. Treba tražiti srcem.
– Čoveku nikad nije po volji, ma gde bio.
-Govor je izvor svih nesporazuma.
– Puno je teže suditi sebi samome nego drugima. Ako uspeš sebi dobro suditi, znači da si pravi mudrac.
– Odrasle osobe vole brojeve. Kad im pričate o nekom novom prijatelju, nikad vas neće zapitati o onom što je bitno. Nikad vam neće reći: „Kakva je boja njegovog glasa? Koje su mu najomiljenije igre? Da li skuplja leptire?“ Nego vas pitaju: „Koliko mu je godina? Koliko ima braće? Koliko je težak? Koliko zarađuje njegov otac?“ Tek tada smatraju da ga poznaju.
– Ako kažete odraslim osobama: „Vidio sam jednu lepu kuću od crvenih cigli sa geranijama na prozorima i golubovima na krovu“, oni nisu u stanju zamisliti tu kuću. Treba im reći: „Vidio sam kuću od sto hiljada franaka“. Tada će uzviknuti: „Kako je lepa!“
– Deca trebaju biti vrlo strpljiva s odraslima.
– Mi koji shvatamo život, mi ne marimo za brojeve.
– I ako ja poznajem jedan jedinstveni cvet, koga nema nigde osim na mojoj planeti, i koji jedna mala ovca može uništiti u jednom trenu, samo tako, jednog jutra, čak i ne shvatajući šta čini, zar to nije važno!
– Treba od svakoga zahtevati, ono što može učiniti. Vlast u prvom redu, zavisi od razuma.
– Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
– Lepe ste, ali ste prazne. Čovek ne može umreti za vas.
– Ljudi sa tvoje planete, uzgajaju pet hiljada ruža samo u jednom vrtu i nisu u stanju da u njima nađu ono što traže A ipak, ono što traže, može se naći u jednoj jedinoj ruži ili u malo vode.
– Izgledaće kao da sam umro, ali to neće biti istina.
– Čovek je osamljen i među ljudima.
– Mogao bih postati kao odrasli, koje zanimaju samo brojke.
– Ruže su pune protivrečnosti. Ali ja sam bio odviše mlad da bih znao voleti.
– Kud te noge nose, neće te dovesti daleko.
– Tada mu nisam govorio ni o boama, ni o prašumama, ni o zvezdama. Spuštao sam se na njegov nivo. Pričao sam mu o bridžu, golfu, politici i kravatama. I veliki je bio strašno sretan što poznaje tako razborita čoveka.
– Trnje ne služi ničemu, ono je obična podvala cveća.
– Moram podneti dve – tri gusenice, ako želim videti leptire.
– Ipak mi se on jedini ne čini smešnim. Možda zato što se bavi nečim drugim, a ne samim sobom.- Kad hoćeš biti duhovit, dogodi se da malko slažeš.
– Moglo bi se ugurati celo čovečanstvo na najmanji pacifički otok. Odrasli vam, naravno, neće poverovati. Oni sebi utvaraju da zauzimaju mnogo mesta.
– Pitam se ne svetle li zvezde radi toga da bi svako od nas mogao pronaći svoju.
– A ljudi nemaju mašte. Ponavljaju što im se kaže.Upoznajemo samo ono što pripitomimo.
– Vreme koje si utrošio na svoju ružu, učinilo ju je toliko značajnom.
– Samo deca znaju što traže.
– Ljudi se natrpaju u vozove, ali ne znaju gde će. Ušeprtlje se i vrte u krugu.
– Ako je reč o korovu, treba ga iščupati čim ga primetiš.
– Žalosno je zaboraviti prijatelja.
– Ono što krasi pustinju, to je što se u njoj negde skriva bunar.
– Bilo da je u pitanju kuća, zvezde ili pustinja, ono što čini njihovu lepotu – nevidljivo je!
