Abortus je u mnogim zemaljama sveta zabranjen, a zemlje koje su ga zabranile razlikuju se da li je on u potpunosti zabranjen ili se toleriše ako je život trudnice ugrožen. Tim povodom ekipa sajta “BuzzFeed Health“ objavila je ispovesti žena iz zemalja u kojima je abortus zabranjen koje su podelile svoja iskustva ilegalnog abortusa i rizika koje su morale da prihvate kako bi prekinule trudnoću.
NN (25), Čile
*Čile zabranjuje abortus bez izuzetaka i žena koja ga izvrši može završiti u zatvoru.
“Abortus u Čileu je veoma opasna i teška stvar. Imala sam dva abortusa. Prvi se desio kada sam bila još u srednjoš školi. Bila sam veoma mlada i nisam bila informisana o tome, ali sam odluku donela momentalno čim sam saznala da sam trudna. Znala sam da sam previše mlada za dete. Nisam imala novca, a moj dečko je bio još mlađi od mene! Beba, dakle, nikada nije bila opcija. Do dana današnjeg mislim da je to najbolja odluka koju sam donela.
Uradila sam to uz pomoć pilula koje sam ilegalno nabavila. Informisala sam se kako ne bi došlo do neželjenih posledica. Odmah mi je bilo jasno da je to nešto kroz šta niko ne bi trebalo da prolazi sam, pa sam istraživala i postala ‘andergraund’ ekspert za abortuse jer je to u mojoj zemlji zabranjeno, pa ne možete naći nikakve informacije u zvaničnim medijima. Pomažem i drugim ženama koliko mogu.
Još jednom sam morala da prođem kroz to, osam godina nakon prvog puta“
NN (18), Ujedinjeni Arapski Emirati/Jamajka
*U UAE abortus je zabranjen čak i po cenu ženinog života. Na Jamajci je zabranjen abortus, ali ne i slučajevima kada je fizičko ili psihičko stanje žene ugroženo.
“Pre godinu dana sam izvršila abortus na Jamajci (iako je ilegalan) jer sam tada živela u Abu Dabiju (gde je to strašno kažnjivo delo). Imala sam seksualni odnos i nisam znala da je skinuo kondom. Moja baka je inače istaknuta doktorka na Jamajki, pa me je povezala sa nekim ljudima koji su bili spremni da mi pomognu.
Privatne ordinacije na Jamajci obavljaju abortuse, ali hiruškim putem. Sledećeg jutra kada sam se vratila kući, plakala sam satima. Sećam se da sam ušla u sobu i ležala na onoj stolici ispod koje se nalazila kofa. Bila sam jako uplašena kada su mi dali anesteziju.
Roditelji su mi rekli da ne govorim nikome jer su ljudi puni predrasuda. Nisam rekla čak ni prijateljima, nisam mogla o tome više ni da pričam sa roditeljima, a dečko koji me je ostavio u drugom stanju je ispao totalni kreten. Baka je bila jedina sa kojom sam mogla da pričam, ali sam već sledećeg dana otišla nazad za Abu Dabi.
Osećala sam se prljavo duže vreme nakon toga, a čim bih postala intimna sa nekim, čak i da se samo grlimo bilo je teško za mene. Osećala sam se kao da ne zaslužujem da budem voljena. Vremenom sam to prebolela, ali mi uvek stoji na pameti – ta mala, prljava tajna“
NN (26) iz Irske
*Irska je zabranila abortuse osim u slučajevima kada je život majke ugrožen. Hiljade žena putuje za Veliku Britaniju kako bi odradilo ovu proceduru. Druge koriste rizične pilule koje naručuju putem interneta.
“Naručila sam tablete preko interneta. Ipak, posle Božića mi je bilo jako loše, pa sam morala da kažem mami koja mi je pozajmila novac za hiruški zahvat.
Inače, u mojoj porodici sve žene imaju problem sa teškim mučninama tokom trudnoće. Da sam sačekala taj period sigurno bih bila hospitalizovana nedeljama, stoga je abortus bio najbolji izbor za mene. Morali smo hitnu operaciju da zakažemo u Engleskoj ili ne bih bila u stanju da putujem.
Čekajući na aerodromu da se ukrcam u avion osećala sam se užasno loše. U klinici nisu ni bili ljubazni prema meni, ali uzimajući u obzir koliko sam bila bolesna, više bih volela da sam to odradila kod kuće i bila kasnije u svom krevetu.
Pet dana posle toga i dalje me je bolelo, ali sam se vratila na posao. Glumila sam da sam imala grip. Sigurna sam u svoju odluku, ali u telu sam osećala neku prazninu i kao da sam uradila nešto loše. Osećala sam se krivom. Srećom, uspela sam da vratim novac, ali smo putovanje zbog abortusa je stvari učinilo mnogo težim za mene“
NN (27), Venecuela
*Venecuela zabranjuje abortuse osim u slučaju rizika po život žene.
“Imala sam 20 godina. Moj prijatelj je znao devojku koja je već kroz to prošla i pomogla mi da nabavim pilule. Dve sam uzela peroralno, a dve sam stavila u vaginu i legla sa nogama u vis i čekala sve dok nisam dobila potrebu da piškim. Nakon toga sam krvarila danima – kao odliv tokom menstruacije – i morala sam da pijem mnogo toplog čaja.
Plakala sam danima, a i sedam godina kasnije ponekad zaplačem. Samostalno sam odlučila da tako nešto uradim jer se nisam osećala spremnom da postanem majka. Nisam ponosna na to što sam uradila, ali nisam sigurna da li bih to ponovila. Postoje trenuci kada mislim da sam na to zaboravila, ali onda nastavi da me progoni. Uradila sam nešto opasno bez medicinskog nadzora u tajnosti. Moja porodica nikada za to nije saznala, pa mi je bilo još gore“
NN, Brazil
*Brazil zabranjuje abortus osim u slučaju silovanja, incesta ili rizika po život trudnice
“Imala sam dva abortusa. Mislila sam da se to samo dešava tinejdžerkama od 16 godina. Moja situacija je bila drugačija. Već sam majka i udata sam. Abortusi su se dogodili kada sam sa suprugom drugi i treći put ostala trudna.
Oba sam uradila u nezamislivim situacijama, ležeći na podu u kući jedne starice. Nisam čak ni bila svesna da li ona ima nekog medicinskog znanja. Prvi put je bilo ‘lakše’ nego drugi kada sam se onesvestila i želela da odem u bolnicu jer sam bila svesna da ću umreti. Nakon druge procedure nedelju dana sam imala visoku temperaturu i osećala sam kako fetus izlazi iz mene dok sam urinirala. I dalje imam sliku tog trenutka u svojoj glavi.
Često se pitam kako bi bilo da sam rodila i to dvoje dece. Prošle nedelje sam se pitala da li su mi ljudi iz okruženja uopšte oprostili, ali ja često sebi kažem da nisam uradila ništa loše i da niko nije povređen. Ja sam ta koja ću morati da se nosim da tim“
NN, Salvador
*U Salvadoru je na snazi potpuna zabrana abortusa, bez izuzetaka.
“Već posle četiri nedelje sam saznala da sam trudna. Bila sam na fakultetu i bilo je nemoguće da rodim dete usred studiranja. Imala sam i studentski kredit koji sam otplaćivala.
Nije tu bilo puno razmišljanja, odmah sam znala da će mi beba odložiti sve što sam zacrtala da ostvarim u karijeri. Počela sam da tražim metode na internetu i pronašla sam neke pilule za abortus. Naravo, u apotekama ih nisu prodavali, ali jesu ljudi na crnom tržištu. Sami vam kažu dozu, a kleli su se da su ih lekari preporučivali.
Jedna pilula je koštala 50 dolara, a dali su mi dozu od tri. Što ste duže trudni to vam treba veća doza. Dve pilule sam stavila vaginalno, a jednu ispod jezika.
Pola sata je trebalo da počne da deluje. Mislila sam da ću umreti od bolnih kontrakcija koje sam dobila, a neću ni da pominjem koliko sam počela da krvarim. Nisam spavala cele noći jer nisam smela da uzmem nikakve lekove protiv bolova jer bih samo povraćala i pila vodu.
A kako sam se emocionalno osećala? Tražila sam oproštaj od Boga jer znam da je to pogrešno. Ipak, nisam želela da žrtvujem svoju karijeru”
