stres (foto:cure.ba)
1. Stres je isti za sve.
Potpuno krivo. Stres je različit za svakog od nas. Što je stresno za jednu osobu može a i ne mora biti stresno za drugu, svako od nas reagira na stres na posve drugačiji način.
2. Stres je uvijek loš za vas.
Prema tom gledištu, nula stresa čini nas sretnim i zdravim. Pogrešno. Stres može biti poljubac smrti ili začin života. Pitanje je, zapravo, kako njime upravljati. Obuzdan stres nas čini produktivnijim i sretnim, dok nas neobuzdan stres boli, pa čak i ubija.
3. Stres je svuda, tako da ne možete ništa učiniti protiv njega.
Nije tako. Možete planirati svoj život, tako da vas stres ne nadvlada. Učinkovito planiranje uključuje određivanje prioriteta i prije svega rad na jednostavnim problemima, njihovom rješavanju, a zatim rad na složenijim problemima. Kada vas stres nadvlada, teško je odrediti prioritete. Čini vam se da su svi vaši problemi jednaki i samim tim stres se nalazi svuda oko vas.
4. Najpopularnije tehnike za smanjenje stresa su najbolje.
Opet, nije tako. Nema univerzalne učinkovite tehnike za smanjenje stresa. Svi smo različiti, naši životi su različiti, naše situacije su različite i naše reakcije su različite. Samo sveobuhvatni program prilagođen pojedinim ljudima može djelovati.
5. Nema simptoma, nema stresa.
Odsutnost simptoma ne znači odsustvo stresa. Ustvari, prekrivanje simptoma s lijekovima mogu vam uskratiti signale koje je potrebno za smanjenje pritisak na vaš fiziološki i psihološki sistem.
6. Samo „glavni“ simptomi stresa zahtijevaju pozornost.
Ovaj mit podrazumijeva da simptomi poput glavobolje ili želučane kiseline, mogu biti zanemareni. Manji simptomi stresa su rana upozorenja da vam situacija izmiče iz ruke i da morate bolje upravljati stresom.
cure.ba
