Prelazni period prema menopauzi nastupa već oko desetak godina pre poslednje menstruacije, kada postepeno počinje da opada reproduktivna sposobnost žene. Do značajnih hormonskih promena dolazi oko 6-8 godina pre menopauze, a zatim se javljaju i neredovni i nepravilni mestruacioni ciklusi praćeni raznovrsnim kliničkim znacima. Ovaj period se naziva premenopauza.
Menopauza u užem smislu označava poslednju menstruaciju žene i predstavlja kraj njenog reproduktivnog perioda.
Postmenopauza je period koji nastupa posle menopauze i deli se na ranu (do 70. godine ) i kasnu (posle 70.godine) postmenopauzu ili seijum.
Klimakterijum označava period kada počinje gašenje reproduktivne funkcije žene i obuhvata perimenopauzu i prvih 10 godina postmenopauze.
Premenopauzalni period je vreme za prevenciju problema koji se mogu javiti kao posledica smanjivanja funkcije jajnika i vreme kada treba pomoću znanja klasične medicine ali i primenom drugih metoda (lekovito bilje, akupunktura, homeopatija) omogućiti održanje zdravlja tokom čitavog zivota.O simptomima menopauze uglavnom se misli kao o posledici smanjenja estrogena, ali u jajnicima se takođe proizvode i androgeni (DHEA i testosteron) kao i progesteron. Svi oni imaju značaja u održavanju zdravlja žene. Androgeni, hormoni povezani sa seksualnom željom i opštim zdravljem, osim u jajnicima stvaraju se u još nekim tkivima i organima: nadbubrežne žlezde, koža, mišići, mozak, hipofiza, lojne žlezde i masno tkivo.
Zanimljivo je da sa smanjenjem ovih hormona u jajnicima tokom menopauze udvostručuje se njihova proizvodnja u drugim tkivima. Oni se ponašaju kao slabi estrogeni i kod žena koje ih stvaraju u dovoljnoj količini nema izraženijih tegoba. Oko 15 % žena ne pokazuje simptome menopauze.
Ipak većina žena tokom ovog perioda ima izražene tegobe i 50% žena ih ne podnosi lako. Promene u produkciji hormona prvo se odraze na menstruacioni ciklus i mogu se manifestovati kao izrazito česti (kraće od 20 dana razmak) ili retki ciklusi. Česta su i produžena obilna krvarenja ili nejednak intenzitet i dužina trajanja krvarenja.To su najčešće disfunkcionalna krvarenja, nastala zbog izostajanja ovulacije ali ponekad može uzrok biti organski, najčeće miomi ili poremećaj funkcije štitne žlezde a ređe zloćudne bolesti genitalnog trakta.
Kliničke simptome menopauze najlakše je podeliti prema vremenu nastajanja na rane (akutne), srednjeročne i kasne.
RANI SIMPTOMI MENOPAUZE
RANI SIMPTOMI nastaju kao posledica naglog pada estrogena, negativno utiču na kvalitet života i obično se povlače za 35 godina. Prvi simptom je umor (iscrpljenost)prisutan u oko 90% žena. Psihičke tegobe: najčešće u vidu depresije u oko 50-60% žena. Poremećaji spavanja (nesanica) u oko 75% slučajeva.
Ovde spadaju i valunzivazomotorne tegobe koje su postale sinonim za menopauzu i koje se već pojave u premenopauzalnoj dobi kod oko 30% žena a nastavljaju se pojavljivati i u ranoj postmenopauzi čak u 85% slučajeva. Talasi vrućine se češće javljaju noću, za vreme sna, nadovezuje se znojenje i pad temperature, nekad do osećaja groznice.
SREDNJEROČNI SIMPTOMI
SREDNJEROČNI SIMPTOMI se obično ispoljavaju 5-10 godina od menopauze i manifestuju se kao: urogenitalna atrofija, promene kože i kose, smanjenje libida i pad kognitivnih funkcija.
Urogenitalna atrofija usled nedostatka hormona dolazi do istanjenja sluznice vagine, predela vulve i uretre. Javlja se osećaj suvoće, svraba, peckanja i žarenja. Zbog poremećaja kiselosti (ph vagine) češće su vaginalne infekcije i bolni polni odnosi. Urinarne tegobe su najčešće uvidu učestalog, hitnog kao i noćnog mokrenja uz češće bolne urinarne infekcije,piše Poliklinika
Promene kože i kose u vidu smanjivanja debljine, elastičnosti i vlažnosti kože, perutanje kože, stvaranje bora. Kosa postaje suva, lomljiva tanka i kod većine zena se proređuje. Gubi se genitalna dlakavost a nokti postaju tanki i lomljivi.
Višegodišnji nedostatak estrogena i androgena oštećuje kognitivne funkcije mozga i javlja se slabije pamćenje i koncentracija.
KASNE POSLEDICE NEDOSTATKA ESTROGENA
Počinju već u perimenopauzi ali se manifestuju i znatno smanjuju kvalitet života 10-30 godina od nastupanja menopauze.
Kardiovaskularne bolesti nakon menopauze, smrtnost žena od infarkta miokarda postaje veća nego u muškoj populaciji.
Osteoporoza smanjivanje gustine i poremećaj mikroarhitekture kostiju zbog čega se povećava sklonost ka prelomima i invaliditetu. Osteoporoza se naziva „tihom bolešću“ jer nema simptoma dok ne nastupe prelomi, nekad usled pada ali nekad i bez vidljivog razloga.
Osteoartritis najčešća bolest zglobova koja se javlja u ostmenopauzalnoj populaciji.
Poremećaj čula najčešće smetnje su smanjnje vida, suvoća očiju, razvoj katarakte, zamućen vid i povećanje očnog pritiska. Starenjem slabi i sluh i dolazi do staračke nagluvosti.
TERAPIJSKE MOGUĆNOSTI
menopauza-2U periodu neredovnih ciklusa (perimenopauza) često uz neuredna krvarenja javljaju se glavobolja i razdražljivost kao posledica povećanog nivoa estrogena u na progesteron, a kao posledica anovulatornih ciklusa. Progesteron je posebno koristan kod žena koje pate od premenstrualnih migrenskih glavobolja. Tu se može pomoći davanjem malih količina progesterona jednom do tri puta na dan u periodu od 16. do 27. dana ciklusa (Orgametril , Duphaston ,Primolutnor).
HST(hormonska supstituciona terapija )ima svoje mesto naročito u slučajevima prevremene ili veštačke menopauze.
Prevremena menopauza kada se javlja u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim godinama života. Najčešće uzrok nije poznat, značajan faktor je genetika a može biti i autoimuni poremećaj povezan sa stresom i lošom ishranom što dovodi do stvaranja antiovarijalnih antitela.
Veštačka menopauza kao rezultat operativnog zahvata, gde veoma naglo dolazi do velikog pada estrogena pa dovodi do veoma intenzinih simptoma. HST treba primeniti uz adekvatne kontrole i isključivanje kontraindikacija do perioda prirodnog ulaska u menopauzu (oko 50. godina života).
HST se preporučuje (uz uslov da nema kontraindikacija) ženama kojima je dijagnostikovana kardiovaskularna bolest ili u porodičnoj anamnezi ima rano oboljevanje od istih. Uključuje se i kod žena gde postoji pozitivna anamneza za Alchajmerovu bolest u porodici, kod težih oblika depresije kao i osoba koje se slabo kreću i čija se ishrana temelji na rafinisanim namirnicama.
Uz primenu hormonske supstitucione terapije neophodne su redovne ginekološke kontrole kao i kontrole grudi (ultrazvuk grudi, mamografija) kao i laboratorijske analize funkcije jetrenih ćelija (hepatogram).
BILJNI PREPARATI U TERAPIJI
BILJNI PREPARATI – izoflavoni crvene deteline (Feminal, OestrofaktE) soje (Inoclim, Menopausal) kao i biljka Cimcifuga racemoca (Cimifem, Remifemin), Indijski ginseng koji smatraju za eliksir mladosti. Ove biljke sadrže fitoestrogene koji značajno mogu ublažiti menopauzalne tegobe, redokovati talase vrućine, popraviti raspoloženje, smanjiti osećaj umora, povoljno uticati na stabilnost krvnog pritiska, smanjiti probleme nesnice.
STIL ŽIVOTA KAO TERAPIJA
Veoma je važan životni stil za očuvanje zdravlja u ovom periodu i podrazumeva unošenje belačevina, više iz belog mesa, ribe, raznovrsnost upotrebe povrća i voća u ishrani, kao i smanjivanje unosa ugljenih hidrata i masnoće. Veoma je važno uvođenje fizičke aktivnosti. Preporučujemo smanjenje u konzumiranju kafe, alkohola i cigareta. Unošenje aktivnog oblika vitamina D 350 svaki dan, Mg++ je takođe značajan za očuvanje kostiju.
Autor: redakcija Poliklinike Consilium
Tekstovi su autorski i nije dozvoljeno neovlašćeno objavljivanje tekstova ili njihovih delova van sajta Poliklinike Consilium, izuzev u slučaju navođenja: preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com.
