Želite da odgojite pametnu djecu? Nauka kaže da svakog dana radite ovo

Svi roditelji, ili bar većina, imaju velike planove i snove za svoju decu.

Želimo da budu pametni kako bi u životu mogli da jure svoje snove i kako bi imali šansu da ih zaista i ostvare. Želimo da odrastu u sposobne, ali ljubazne članove društva.

U današnjem društvu to su velika očekivanja. Naročito ako uzmete u obzir da jedva imamo vremena da ispratimo da li su oprali zube i ujutru i uveče.

A opet, rano detinjstvo je trenutak kada se deci postavljaju temelji za budući uspeh u životu. Šta je, onda, potrebno da bismo odgajili pametnu i dobru decu?

Izgleda da je u našim rukama magični ključ, jedna važna navika koja je temelj svega. A najbolja stvar je to što ona ne košta ništa, a oduzima nam samo 15 minuta dnevno. I svako može da je praktikuje.

Dakle, da biste odgajili pametno dete, nije neophodno da ga upisujete na skupe i često zamorne programe za male genijalce. Sve što treba da uradite je da mu svakog dana – čitate. Čak i ako već znaju sami da čitaju.

Ali, ponekad je i tih 15 minuta mnogo. Roditelji imaju previše obaveza – večera, veš, svađe među braćom i sestrama, pomoć oko domaćih zadataka, računi i milion drugih stvari koje se neće same obaviti.

To je razlog što je čitanje deci na glas, naročito onoj koja već umeju da čitaju, toliko nisko na našoj lestvici prioriteta. A ne bi smelo da bude.

Jer, evo šta se dešava ako svojoj deci čitate svakog dana, na glas:

Vaše dete će čuti veliki broj različitih reči. Evo i zašto je to važno: „Najvažnija veština koje dete može da stekne i pre predškolskog uzrasta, a koja ga najbolje priprema za budući uspeh jeste bogatstvo rečnika pre polaska u školu. Da, deca u školu i idu, između ostalog, da bi učila nove pojmove, ali one reči koje dete već poznaje, odrediće nivo njegovog razumevanja svega što učiteljica govori. I pošto je većina uputstava koju deca u periodu osnovnog obrazovanja dobijaju zapravo verbalna, dete koje ima bogat rečnik razumeće većinu, dok će deca sa slabijim rečnikom kaskati.
Mozak vašeg deteta raste, ali bukvalno. Što više detetu čitate, više će biti neuronskih veza u njegovom mozgu.
Postavljate osnov da dete postane ljubitelj knjiga. A to se postaje za ceo život. Čitanje je osnov procesa učenja i deca koja imaju problem sa čitanjem, imaju problem sa učenjem uopšte. Ali u vašim rukama je moć da svom detetu date ključ uspeha u školi a kasnije i u životu jer „najvažnija aktivnost za sticanje znanja potrebnog za kasnije uspešno čitanje je – čitanje deci na glas.”
Ponašanje vašeg deteta će se popraviti. Kad čitate na glas, vi poboljšavate sposobnost svog deteta da se koncentriše i usmeri pažnju, a to su veštine koje će mu definitivno trebati kad pođe u školu. Takođe, čitanje detetu na glas može da smanji agresivno ponašanje kod dece koja takvo ponašanje ispoljavaju.
Gradite snažnu vezu sa svojim detetom. Deca vole kada im čitate pre svega zbog te fizičke bliskosti i emocionalnog povezivanja koje čitanje stvara. A snažna emocionalna veza sa detetom obezbediće vam bolju komunikaciju, a to želi svaki roditelj.
Povećavate nivo empatije kod svog deteta. Kad svojoj deci čitate bajke, njihov mozak bukvalno proživljava sve te scenarije, oni žive kroz te likove na neurobiološkom nivou. Drugim rečima, svoje dete izlažete različitim tipovima ljudi i dajete mu mogućnost da se postavi u njihove pozicije. Tako će vaše dete sutra biti prijatelj koji saoseća, partner koji ume stvari da sagleda i iz drugog ugla kad postoji neslaganje i saosećajna osoba koja pomaže onima kojima je pomoć potrebna.
Dakle, samo navika da svom detetu svakodnevno čitate na glas pokreće lančanu reakciju svih ovih pozitivnih stvari, pa i više od toga. Ako tražite tajnu za odgajanje pametne dece, našli ste je. To je čitanje deci na glas.

6 razloga zbog kojih roditelji ne čitaju deci – i kako da to poprave.
1. Previše su zauzeti.
Kada ste preplavljeni svakodnevnim obavezama roditeljskog života, čitanje deci nije uvek na listi prioriteta.

Ovo je moja Ahilova peta. U onim danima kada smo kod kuće, nemam problem da izdvojim vreme da čitam deci svakog dana. Ali radnim danima, kada uletim u mašinu svakodnevnih aktivnosti, čitanje deci nekako uvek trpi.

Kako da to popravite: Neka čitanje deci postane dnevna rutina. Baš mudro, je l da? Ali, evo par saveta kako da to i ostvarite:

Povežite ovu naviku sa nekom drugom. Setite se neke druge dnevne navike koju nikad ne preskačete i povežite čitanje deci sa tom obavezom. Na primer, ne biste zbog nedostatka vremena dozvolili da dete preskočili pranje zuba pred spavanje. Zato ustanovite pravilo da pranje zuba ide tek posle čitanja priče. Druga opcija je, ako dete jede polako, možete mu čitati tokom večere.
Napravite vizuelni podsetnik. Recimo, kada završite čitanje, ostavite knjigu na nekom vidnom mestu, da bi vas sutradan podsetila da čitate ponovo. Ne vraćajte je u policu.
Vodite evidenciju (ma koliko zvučalo preterano). Pokušajte da ispratite koliko poštujete naviku da svakog dana čitate detetu. Stavite podsetnik na frižider, obeležavajte na kalendaru one dane kad ste čitali i pratite da li zaista ostvarujete cilj.
2. Moje dete već može da čita samo.
Kada deca nauče da čitaju sama, roditelji obično prestaju da im čitaju. Ali problem s tim je što, kad prestanete da čitate detetu koje je tek početnik, vi tom detetu ne pomažete da unapredi tehniku čitanja.

“Veštine čitanja i slušanja dolaze na isti nivo tek negde pred kraj sedmog razreda. Do tad, deca obično slušaju „bolje” nego što čitaju. To znači da slušanjem deca mogu da razumeju komplikovanije priče nego što mogu ako čitaju sami. Uz emocionalnu vezu koja se uspostavlja kad roditelj čita detetu, hranite detetov rečnik, i, ma koliko paradoksalno zvučalo, pomažete procesu razvoja čitalačkih veština.”– The Read-Aloud Handbook

Drugim rečima, desetogodišnjak može da razume priče namenjene trinaestogodišnjacima, ako mu ih neko čita. Tako im gradite rečnik i otvarate put da jednog dana sami mogu da čitaju knjige koje su namenjene i višim uzrastima od njihovog.

Kako da to popravite: Imajte na umu da i starija deca vole da im se čita, čak i ako to ne žele da priznaju.

Ali ako ste već prestali da starijem detetu čitate i mislite da je bez veze da sad ponovo počinjete, evo ideja kako da se vratite na pravi put:

Tražite im da vam ispričaju šta to čitaju, pa recite: „Uuu, to zvuči zabavno. Hoće ti smetati da ti ja malo čitam, pa da uživamo zajedno?”
Zatražite od deteta da vam pomogne da zajedno izaberete porodičnu knjigu za zajedničko čitanje, a onda možete da se smenjujete čitajući istu knjigu na glas, zajedno.
Tokom vožnje, slušajte audio knjige/priče.
Pronađite neku smešnu pesmu ili priču i recite detetu: „Ovo moraš da čuješ! Pa mu pročitajte” Deca vole smešne priče, ma koliko da su već velika.

3. Moje dete ne može da sedi mirno.
Ako svaki put kad pokušate da čitate detetu, ono izgubi interesovanje i otrči da radi nešto drugo, verovatno ćete pomisliti da dete jednostavno ne interesuju knjige.

Posebno kod aktivne dece, slušanje je veština koju morate da razvijate. Ali ako ustanovite dnevnu naviku čitanja, deca će ubrzo naučiti da slušaju.

Evo kako da to popravite:

Čitajte uvek pred spavanje, kad su deca ušuškana.
Čitajte im dok jedu ili se kupaju.
Odvedite dete u park, dok se ljulja, vi mu čitajte.
I naravno, potrudite se da obezbedite knjige koje su u skladu sa interesovanjima vašeg deteta. Ako voli dinosauruse, a vi čitate o medvedićima, to može biti koren problema.

4. Umoran sam.
Većina nas čitanje ostavlja za kraj dana – pred spavanje. Ali uz dnevnu rutinu koja je obično iscrpljujuća, dok dođe taj kraj dana, ponestane nam i energije.

Kako da to popravite: Ako je ovo vaš slučaj, jednostavno čitanje pomerite za neki drugi deo dana. Tokom popodnevne užine ili za vreme doručka.

5. Dete me neprestano prekida.
Niko ne voli kada ga prekidaju, započinjanje iste rečenice pet puta može baš da iznervira.

Pre nego što izgubite živce, imajte na umu da je to postavljanje pitanja tokom čitanja zapravo esencijalni deo procesa učenja:

“Ako ste neki film pogledali više od jednom, onda znate koliko ste u prvom gledanju propustili. Ovo je još izraženije kod čitanja deci jer oni slušajući priču, osim same priče, uče i nove reči koje pre toga nisu čuli.” – The Read-Aloud Handbook

Kako da to popravite: Ako se pitanje koje vam dete postavi tiče priče, odgovorite odmah jer dete verovatno ne razume najbolje šta se to dešava u knjizi i najbolje je da razjasnite kako to ne bi ugrozilo razumevanje ostatka priče.

Ako pitanje nema nikakve veze s tim što čitate onda recite: „To je dobro pitanje. Hajde da o tome pričamo kad završimo čitanje.””

6. Naporno mi je da uvek iznova čitam istu priču.
Jeste. Stvarno – jeste.

Ali, ponovljeno čitanje iste priče je upravo ono što je detetu potrebno da bi proces učenja išao svojim tokom. Slušajući iste reči i fraze uvek iznova, one se usađuju u pamćenje i postaju deo rečnika.

Kako da to popravite:

Ako postoji neka knjiga koju apsolutno ne podnosite, sklonite je. Ništa dobro ne činite detetu čitajući mu kroz zube, samo žureći ka poslednjoj stranici. Pronađite one knjige u kojim i vi i dete uživate.
Ako postoji knjiga za koju verujete da bi trebalo da je čitate detetu, ali ipak ne želite da je čitate 70 puta uzastopce, ustanovite pravilo da, recimo, istu priču možete čitati najviše tri puta za redom.
Pokušajte da unesete malo kreativnosti u čitanje, tako će i vama biti zabavno. MEnjajte akcente, oponašajte junake iz priča, čitajte okrenuti naglavačke na kauču…
Posećujte biblioteku redovno. Kada imate stalno na raspolaganje nove knjige koje možete da birate, dete će manje biti fokusirano na ponovno čitanje starih. Osim toga, knjige koje se pozajme, moraju i da se vrate. Što znači da ih nećete čitati mesecima.
Cilj ovog teksta je, između ostalog, da roditeljima dece koja već mogu sama da čitaju ukaže na to da nikako nije trenutak da oni prestanu da im čitaju. Time će, osim gubitka emocionalne povezanosti, ugroziti i usavravanje tehnike čitanja kod dece, ma koliko to neobično zvučalo.

Čitajte velikoj deci, sve dok oni ne kažu „dosta”.

Priredila: A. Cvjetić

Izvor: happyyouhappyfamily.com