Nemojte me pogrešno shvatiti, se*s može biti predivan u bilo kojoj životnoj dobi, ali postoji nešto važnije od se*sa, nešto što muškarci teško priznaju, a žene teško pružaju.
Ova spoznaja ušla je u moj život s vremenom, a postala je evidentna u mom muškom društvu u kojem proteklih 38 godina sa svojih 6 prijatelja diskujem o raznim temama, između ostalog i o se*su. Kao svi muškarci i mi smo takmičarski orijentisani i želimo biti percipirani kao uspešni, no naučili smo i kako biti iskreni jedni sa drugima. Ne razgovaramo, stoga, samo o našim se*sualnim uspesima, nego i o neuspesima, strahovima i konfuziji.
Otkad znam za sebe, naučio sam da je želja za se*som zapravo definicija samog muškarca. Sećam se kako sam u srednjoj školi načuo jednu curu kako je govorila o dečku kojeg smo oboje znali, na način da ga je kritikovala jer je bio previše suzdržan. Nije navaljivao kao ostali. Vrhunac svega bio je kada je rekla svojoj prijateljici da zbog toga nije baš previše muževan. Poruka je bila jasna. Pravi muškarci žele se*s, a ako nisi napadan i ne tražiš ga, zapravo i nisi muškarac.
Šta zapravo muškarci žele više od se*sa?
Svi znamo da se žene moraju osećati voljeno kako bi se upustile u se*s, no muškarci kao da trebaju se*s kako bi se osećali voljeno. Šta muškarci tačno dobijaju uz sami se*s? Naravno, fizičko zadovoljstvo je neosporno, no postoji dublja potreba koju žele zadovoljiti. Potreba za mirnom lukom.
Muški svet je svet takmičenja, konkurencije. Najjednostavnije rečeno, muškarci se međusobno takmiče u osvajanju žena. Muškarci poduzimaju poteze, a žene odlučuju što im je prihvatljivo. Naravno, u današnjim vremenima te su uloge manje rigidne no što su bile, ali u suštini, i dalje se volimo prezentovati kao dovoljno dobar izbor za ženu koju želimo.
Kada dobijemo pristup njenom telu, to nam daje osećaj mira i povratka koji nadilazi obično se*sualno zadovoljstvo. Ovde, naravno, govorim o hetero muškarcima. Postoji slična dinamika i u homose*sualnom svetu, no ovde ću se fokusirati na muškarca i ženu.
Neki od nas sećaju se školskih plesnjaka. Ako si hteo držati devojku u rukama, morao si pred svima preći preko dvorane i zamoliti je za ples. Ako bi pristala, bio bi na nebu od sreće. A ako bi odbila, to bi bio pakao. Stvar je u tome da moraš biti ranjiv i otvoren za mogućnost odbijanja devojke.
Kada postanemo nešto zreliji, već smo izmučeni u tom svetu konkurencije i odbijanja. Čeznemo za tom mirnom lukom. Onom pred kojom ne moramo skrivati ko smo, ne moramo se pretvarati da bi nas neko izabrao. Čeznemo za onom koja će nas videti kakvi jesmo, koja može dodirnuti ne samo naše telo, nego i naša srca i duše.
Reputacija da uvek želimo se*s, deo je naše prezentacije koja bi trebala pokazati da smo dovoljno muževni. No, mi zapravo želimo mirnu luku u kojoj se možemo odmoriti, u kojoj će se neko brinuti za nas. Drugim rečima, želimo osetiti da nas neko pazi i mazi jer većini nas možda je nedostajao taj osećaj u detinjstvu. No, ako bismo tako nešto priznali, ne bismo bili percipirani kao snažni muškarci, nego dečaci. Mi smo muškarci sa željama, koji se žele odmoriti pored njenog tela, biti kakvi jesmo. To je skrivena želja koja stoji iza one da „muškarci žele samo se*s“.
Jedna od stvari koju obožavam kod svoje žene, a koju mi s ljubavlju pruža je polaganje glave u njeno krilo. To je za mene, predivna mirna luka. Za taj osećaj, ne treba mi se*s. Samo je trebam zamoliti da stavi dlan na moju glavu položenu u njenom krilu. U tim sam trenucima u potpunosti dirnut, prihvaćen. Ne moram se nikome dokazivati. Moram biti samo spreman otkriti svoju ranjivost.
Baš kao što je i muškarcima teško izreći to na glas, vrlo često je i ženama teško pružiti taj aspekt intimnosti. Tri su podsvesna razloga za to:
Prvo, žene imaju vlastitu definiciju o muževnosti muškaraca. Ako on ne želi se*s, često brinu da je problem u njima i da nisu dovoljno atraktivne.
Drugo, kada muškarac želi da ga žena zagrli ili mazi, ona često ima osećaj da ima posla s dečakom, a ne muškarcem. Ne mogu vam ni reći koliko mi klijentica kaže: „Imam osećaj kao da u kući imam troje dece. Naša dva sina i mog muža.“ Žene žele muškarca, ali se boje imati malog dečaka.
Treće, žene se boje muškaraca koji se ne osećaju tako. One znaju da je većina nasilnih muškaraca upravo ona skupina koja se oseća slabo i bespomoćno. Često su imale iskustva s muškarcima koji su iskazivali svoju ranjivost i nežnost, no odmah je uništili naknadnim izlivima besa.
Potrebno je puno vremena i mudrosti kako bi muškarci priznali da trebaju mirnu luku u kojoj će biti sigurni i u potpunosti prihvaćeni od strane žene. Potrebno je puno hrabrosti priznati ženi da možda želimo se*s, ali više želimo osećaj sigurnosti, ljubavi i nežnosti. Potrebna je određena doza mudrosti kako bismo spoznali da je ranjivost zapravo najmuževnije što muškarac može pružiti ženi.
Žene bi isto trebale nadići vlastite definicije muškarca i otvoriti se za one koji su ranjivi na neki drugačiji način. Žena koja je nekome mirna luka, ona je koja veoma voli samu sebe i veruje u sebe. Ona mora imati i snagu zaštiti se, kada njegov sram od vlastite ranjivosti preraste u anksioznost, ljutnju ili depresiju. Ni muškarcima niti ženama nije lako riskirati na ovaj način, ali nagrada je život proveden u dubokoj ljubavi i intimnosti.
Anonimni iskreni muškarac / zdravaisretna.hr
