ragi roditelji, poklonite mi svoje vreme!
Ja sam dete. Nebitno je da li imam godinu dana, dve ili tri, moje želja je ista, a to je vaše vreme. Potrebna mi je vaša pažnja, vaši zagrljaji, nežne reči, potreban mi je osećaj pripadnosti i bezuslovne ljubavi.
Nov sam u ovom svetu. Još uvek ne znam sva pravila, a i ona koja znam, nisam siguran da razumem, ne znam šta čemu služe, možda još uvek ne umem sam ni da se obučem, sam da jedem i očistim nered za sobom, ali umem da osećam. Vašu ljutnju, vaš umor, vaš strah, vaše strpljenje, vašu radost i vašu ljubav. Osećaj da sam voljen mi je neophodan. Da bih rastao, razvijao se, učio i napredovao, treba mi vaša ljubav. Potrebna mi je isto koliko i svi ukusni obroci koje mama sprema.
Zastanite na trenutak i pogledajte me. Dosežem vam do kolena. U mom malom telu nalazi se okean ljubavi koji pripada samo vama. Vi ste centar moga sveta. I sebično želim vaše vreme za sebe. Ne uskraćujte mi to.
Posmatrajte kako rastem. Posmatrajte me dok se igram, dok se spuštam niz tobogan, dok pravim kulu od jastuka, dok parkiram automobile, gledajte me i uživajte u meni. Sklonite mobilne telefone u tašnu. Verujte mi, ja sam veće čudo od svih aplikacija koje ste poskidali, zanimljiviji sam od svih društvenih mreža i volim vas više od svih tih ljudi sa kojima se dopisujete. Zar ćete propustiti moje spektakularno spuštanje sa tobogana zbog vibera? Ako me odvedete u park i izdvojite sat vremena za mene, onda to zaista i učinite. Nemojte tih sat vremena provesti na klupici pored igrališta zagledani u telefone, ustanite ponekad i priđite mi, a ja ću vrlo rado napraviti tortu od peska i podeliti je sa vama. Jer vi ste moji roditelji i trebate mi. Nije mi dovoljno samo vaše fizičko prisustvo, potrebna mi je vaša pažnja.
Zahvalan sam vam zbog odlazaka u igraonicu. Zahvalan jer možete to da mi priuštite. Zahvalan jer ste izdvojili petnaest minuta i odveli me do moje omiljene igraonice. Ali voleo bih kada biste izdvojili još pola sata i zaigrali se sa mnom unutra. Nemojte sve vreme sedeti ispred i piti kafu. Uđite unutra, trčite sa mnom, jurite me, popnite se sa mnom u lavirint, puzimo zajedno i smejmo se jedno drugom. Nije li to zanimljivije od ispijanja kafe, obilaženja butika i čitanja novina? Jer, znate, ako posle deset neuspelih pokušaja, konačno uspem da dođem do vrha one ogromne piramide, a vi, moji roditelji, niste tu da to vidite, ja ću taj fantastični poduhvat pokazati mami one preslatke devojčice sa crnim loknama. Jer ona je tu, unutra, valja se sa svojom devojčicom i rado će mi uputiti jedno: „Bravo, uspeo si“. Ali to je sve. Nastaviće da se igra sa svojom devojčicom. A ja ću se zapitati, zbog čega moja mama ne može da uđe unutra? I tada ću željan pažnje i pohvale viknuti: „Mama, tata, dođite da vidite gde sam se popeo“. I nemojte, molim vas, iz tog dela za odrasle, sa gomilom stolova i stolica, viknuti „Bravo, pazi da ne padneš“. Ustanite od stola, uđite u igraonu i zagrlite me. Mislim da zaslužujem to. Ipak sam uspeo da dođem do vrha piramide. A uveče, dok razgovarate sa bakom, zašto joj govorite:“Bili smo sa našim detetom u igraonici“? Niste bili. Samo ste me odveli do igraonice. Vi ste sedeli ispred i pili kafu. Ja sam na vrhu piramide sedeo sam.
Dragi moji roditelji, vidim da ste umorni, nenaspavani, morate da idete na posao, morate da skuvate ručak i da operete veš, ali molim vas pokušajte da me razumete. Ja sam dete. Zahtevan sam. Možda sam i sebičan, ali verujte mi, za to je kriva priroda. Deca su takva. Deca su žedna ljubavi i pažnje. Ne mogu da ne budem „dosadan“. Ne mogu da se suzdržim, da sačekam da mama raširi veš, želim da odmah vidi kako sam parkirao kamione. Mama je ceo dan bila na poslu. Željan sam je. Nestrpljiv sam. Hoću njenu pažnju samo za sebe. Barem u jednom malom delu dana, kada nije na poslu, kada je kod kuće i kada može da bude samo moja mama. Sigurno je teško uskladiti sve obaveze, ali možda mogu i ja da vam pomognem. Možda možemo usisavati zajedno, skupljati mrvice sa stola, širiti veš ili praviti pire krompir. Toliko toga mogu da uradim, onda kada osetim vašu ljubav i pažnju. I ne ljutite se na mene ako pogrešim. Ja sam dete.
Verujem da ste me jako želeli. Da ste nestrpljivo pratili rast maminog stomaka, kupovali mi razne stvarčice, spremali mi sobu i slavili moje rođenje. I sada kada sam tu, nemojte štititi vaše vreme i vaš prostor od mene. Nemojte se žaliti na nedostatak slobodnog vremena, na moja noćna buđenja i na moju hiperaktivnost. Ja sam vaše dete i vi ste me želeli. Došao sam na ovaj svet kao rezultat vaših želja. Zato mi se posvetite. Ne jurite stalno babe, tetke i strine koje će me čuvati, čuvajte me vi. Poklonite mi svoje vreme.
Dragi moji roditelji, sasvim je u redu da pogledate omiljeni film, da odete na trening, da odete kod frizera, da popijete kafu sa prijateljem kog niste videli četiri meseca zbog mene. I vi ste živa bića, sačinjena od vaših potreba i želja. Dajte sebi oduška. Napunite baterije. Ali pokušajte da u toku dana pronađete sate koji će pripadati meni.
Dragi tata, posle fudbalske utakmice koju si odgledao, molim te, odvedi me do igralište preko puta naše zgrade i nauči me kako se daje go!
Draga mama, nova frizura ti odlično stoji. Možda ti je ja večeras preuredim. Ali dok se to ne desi, hajde da prošetamo do centra grada i pojedemo moj omiljeni sladoled!
Ja sam dete i sve što mi treba je čista garderoba, ukusan ručak i vaše vreme. Slobodno pozajmite dečija kolica od prijatelja, kupite mi patike na rasprodaji, uzmite onu šarenu jaknicu od tetke koju je njen sin prerastao, meni će odlično stajati, kupujte mi igračke kod Kineza, ali mi dajte svoje vreme.
Upišite me u vrtić, angažujte dadilju koja će me čuvati dok vi radite, ali neka veče bude naše. Samo naše. Pozovite baku da me pričuva, vi izađite na večeru, ali neka jutro bude naše. Mazite me u krevetu, nemojte žuriti da ustanete. Jer ću ja brzo porasti. Više neću želeti da vam uskočim u krevet. Žuriću na trening.
Zato uživajte u meni sada dok sam mali i poklanjajte mi svoje vreme. Ono je moja hrana.
Izvor: Yumama
