Žene nekada same donose ovakve odlike, nekada u konsultaciji sa partnerom, ili lekarom kada je abortus nužan.
Prenosimo vam pesmu “Dnevnik nerođene devojčice”, koju smo našli na sajtu “Borba za veru”.
“DNEVNIK NEROĐENE DEVOJČICE
Iz ljubavi su mi roditelji dali život. Tako ja mislim.
Nastaju moje prve žile. Telo počinje da se oblikuje.
Već imam usta… Srce je počelo da mi kuca.
Ko još može da posumnja da ja – živim!
Ne shvatam zašto je moja mati zabrinuta…
Ručice i nožice su počele da mi rastu.
Na rukama su iznikli prstići. Uskoro ću njima početi da hvatam. Kad izađem iz utrobe, dodirivaću obraze moje majke…
Tek danas je majka saznala da me nosi u utrobi… Presrećna sam zbog toga. Jedva čekam da vidim lice svojih roditelja…
Sad je već sigurno da sam devojčica.
Imam sve organe, bolje osećam okolinu.
Kosa i obrve su počeli da mi rastu… To me krasi…
Oči, uši, nos,… Gledam, čujem, mirišem… Čujem kako moji roditelji razgovaraju… Nekako su uznemireni. Otac veli: „ Kad ćeš već jednom da abortiraš” Šta li to znači? Možda se spremaju da mi kupe kolevku…
Mama, čuješ li kako mi kuca srce? Ono kuca i za tebe, voljena majčice… U utrobi se osećam bezbedno i srećno.., Majko! Majko! Gde smo to? Što je to? Šta to rade sa mnom? Majko pomozi mi! Neko hoće da me iščupa iz tebe… To su noževi… Majko… Ne dozvoli da me ubiju.. Boli! Boli me! Molim te… Pomozi!
-Gospođo, izvolite. Obavili smo operaciju… Zametak je odstranjen.”
Kakav je vaš utisak nakon pročitane pesme?
