“Millennil”, odnosno “millennial generacija”, predstavlja osobu ili generaciju koja je rođena između kraja 1970-ih. i početka 2000-ih., odnosno osobe koje trenutno imaju između 15 i 40 godina starosti.
Promašene roditeljske strategije
Ali, prema motivacijskom govorniku i autoru Simonu Sineku, ovakvo ponašanje je rezultat promašenih roditeljskih strategija.
Sinek je, u intervjuu za Independent, govorio kako je roditeljstvo, u kombinaciji s društvenim mrežama, radnom okolinom te nestrpljivošću; stvorilo generaciju opterećenu niskim samopoštovanjem.
Prema 43-godišnjem Sineku, roditelji su tek sad shvatili kako su se njihove roditeljske strategije izjalovile.
Rekao je kako su stalno govorili svojoj deci kako su posebni te da mogu imati sve što poažele u životu. Deca su dobijala medalje za poslednje mesto te ako ne bi upala u najbolja društva i klubove, roditelji bi prigovarali. To znači da je ulazak u stvarni svet bio šok, a slike dece o samima sebi su bile razbijene.
“To je bilo vreme kad je pohlepa bila dobra stvar, a roditelji su odgajali decu da budu individualci i da sebe stavljaju na prvo mesto. Iako to dobro zvuči u teoriji, roditelji su, takođe, terali svoju decu da imaju najbolje ocene te da se fokusiraju na lestvice uspeha i na zaradu, što ih je ostavilo zbunjenima”, kaže Sinek.
Stres zbog karijere
Sinek kaže da poznaje milenijce koji su znali otići do svojih šefova i tražiti unapređenje, ali otvoreno priznajući kako samo žele titulu, bez povišice. Razlog leži u tome što mnogi milenijci osećaju potrebu da na Facebooku ili LinkedInu pokažu svima kako brzo napreduju na položajima, brže od ostalih:
“Kad vidimo vršnjake koji su dobili unapređenje, automatski se stvara stres da nam karijera ne napreduje dovoljnom brzinom”
Drugi problem s kojim se treba suočiti je ravnoteža zdravog života i posla. Iako je u principu ovo ispravno poimanje koncepta odnosa života i posla, čini se kako je ipak preuveličano i krivo interpretirano.
Sinek smatra kako se preteruje u shvatanju ovog koncepta; dok su se starije generacije osećale prikovanima uz radne stolove, mnogi milenijci svakog dana napuštaju posao tačno u pet sati te odbijaju primati poslovne pozive ili mailove preko vikenda. Ovakav stav je jedan od razloga zbog kojih imaju reputaciju narcisoidnosti.
Česta narcisoidnost
Istraživanja možda pokazuju da milenijska generacija ima visoko samopouzdanje, ali uz to često dolazi narcisoidnost i podložnost potvrdama o kvaliteti koje dolaze od drugih. “Izveštaji o samopouzdanju i pokazivanju koliko je neko samopouzdan, nisu ista stvar”, kaže Sinek.
Sinek veruje kako nisko samopoštovanje nije milenijska greška, već je problem u tome što ih je previše briga šta drugi misle: “Milenijci kažu kako žele povratnu informaciju o svom poslu, ali zapravo žele pohvalu te da im se kaže kako obavljaju dobar posao. Kad ih kritikujete, plaču ili daju ostavku”.
Međutim, nisu samo roditelji krivi. Sinek veruje kako odrastanje u vremenu društvenih mreža nosi veliku količinu krivice zbog konstantne potrebe za pohvalama i nesposobnošću za snalaženje s kritikama. Broj lajkova i followera su postao nova društvena valuta, a jedino oko čega brinu je njihov izgled i imidž na internetu.
Navodi primer Dana očeva; milenijci objavljuju fotografije njih kao dece sa svojim očevima na društvenim mrežama, iako im očevi uopšte ne koriste društvene mreže. “Jednostavno nazovite svoje očeve”, kaže Sinek.
Nestrpljiva generacija
Društvene mreže su stvorile neverovatnu nestrpljivu generaciju koja sve želi odmah. Što je još gore, milenijci se nigde ne zadržavaju dovoljno dugo, ni na poslu ni u vezama.
Sinek smatra kako previše milenijaca pristupa traženju posla kao potrazi za blagom, skačući s jednog posla na drugi, bez pružanja prave šanse ijednom. Ipak, smatra kako i današnje korporacijsko okruženje, u kojemu se više brine za brojeve nego za ljude; ne pomaže stvaranju radne navike i užitka u obavljanju dugoročnog posla.
Mladi ljudi smatraju kako ne smiju trošiti vreme na posao, ako ne rade na promeni sveta. Ova opsesija sa stvaranjem utiska na svet brine Sineka, pogotovo zato što milenijci često ne znaju kako to napraviti:
Menjanje sveta
“Apsolutno pozdravljam milenijce i sve ostale koji žele napraviti promenu. Međutim, brinem se da milenijci, kad kažu da žele menjati svet, ne znaju kako to napraviti te koriste preširoke termine koji ne pomažu. Kad shvate što tačno žele raditi i menjati, lakše će pronaći radno mesto”.
Smatra kako je vrlo važno pojačati samopoštovanje kroz pomaganje drugima jer poslovne tvrtke i korporacije su prezauzete da bi im pomagale.
Glavna poruka koju Sinek želi poručiti je da milenijci moraju graditi veze. Ako budu gradili zdrave i snažne veze, biće i sami sretniji, zdraviji i nadahnutiji:
“Mi smo društvene životinje, a veze su jezgra užitka, sreće i uspeha u životu”.
Izvor: alternativainformacije
