Luna je načisto popustila sa živcima, i kroz suze je pričala Slobi:
– Ne mogu da me gledaju očima, da mogu, ovako bi me nožem izboli. Svi, svi, svi…
– Kunem ti se, sad ću da ih ubacim sve u WC, nabacim ovu jaknu na kameru i izlupam sve – uzvratio je bijesni Radanović i dodao:
– Najgore je što ti dozvoljavaš sebi da plačeš zbog debila.
– Ne plačim zbog debila, ne mogu više, hoću kući. ne želim da budem ovdje – ponavljala je Đoganijeva.
– I meni se ide kući, ali ne možemo – pokušao je da je umiri Sloba, ali Đoganijeva je i dalje bila u depresiji.
– Ne želim da ustajem iz kreveta. Bože, gdje sam ja došla – pitala se Luna.
(Telegraf.rs)
