Ljudi misle da je u pitanju neki modni gaf iz prošlosti da bi se muška odeća razlikovala od ženske, ali odgovor seže mnogo dalje i poprilično je iznenađujuć.
Treba ga potražiti u 13. veku, kad su se dugmići prvi put pojavili u Nemačkoj.
Pre toga, slični dodaci odeći koji su ličili na dugmad su korišćeni, ali samo zbog dekoracije, ne i da bi držali dva kraja tkanine spojenim.
Posle izuma u Nemačkoj, dugme je brzo ušlo u široku upotrebu i postalo potreba širom čitave Evrope.
Prvi krijumčari droge su u njima čak skrivali zabranjene supstance. To pokušavaju kriminalci i danas, ali im ne polazi za rukom tako lako.
Britanski i američki vojnici su našli još funkcionalniji način da iskoriste dugmad – tako što su ih pretvorili u kompase tokom Drugog svetskog rata.
Metju Mekonahi
Metju Mekonahi Foto: Profimedia
Przypnij na PinterestPodziel się
Da ne zalazimo u sitna crevca, razlog zbog kojeg su dugmići na ženskim košuljama sa leve strane, danas baš i nema mnogo smisla, iako je ženama u 13. veku bio savršeno jasan.
Dugmad su prišivana samo na odela ljudi iz visokog staleža, što je značilo da su samo bogate žene, na moćnim pozicijama mogle da priušte sebi tako nešto. One su najčešće imale i služavke koje bi im pomagale prilikom oblačenja. Zato su dugmad prišivana sa leve strane da bi im posao bio lakši (pretpostavka je da su služavke uglavnom bile desnoruke).
Penelope Kruz
Penelope Kruz Foto: Profimedia
Przypnij na PinterestPodziel się
Sa druge strane, muškarci su najčešće taj posao obavljali sami, pa su im dugmići prišivani tamo gde im je bilo praktičnije. Nije baš bilo bajno za levoruke, ali koga je u 13. veku u Nemačkoj uopšte bilo briga za tu kategoriju ljudi.
Izvor: Noizz.rs
