U čemu se razlikuju ove dve najčešće bolesti zglobova, zašto nastaju i šta možemo sami da uradimo da bismo ih izbegli, pitali smo prim. mr. sc. Zoju Gnjidić, spec. fizijatrije i reumatologije.
U čemu je razlika?
Iako im je dodirna tačka da na udaru imaju zglobove i kompromituju našu pokretljivost, a time znatno utiču na kvalitet života, osteoartritis i reumatoidni artritis sasvim su različite bolesti u svim aspektima, od nastanka i kliničke slike do toka bolesti, prognoze i terapije.
Osteoartritis ili artroza je degenerativna bolest do koje dolazi usled trošenja hrskavice, delom zbog godina, delom zbog opterećenja. Nastaju promene u hrskavici, a kasnije i na kostima, što rezultira bolom i ukočenošću u zglobovima, a ponekad i otokom, pa može da prouzrokuje funkcionalna oštećenja. Karakteristično je da bolest sporo napreduje i može dugo da bude “nema”.
S druge strane, reumatoidni artritis je sistemska upalna reumatska bolest i, za razliku od osteoartritisa koji pretežno pogađa “prave” zglobove, zahvata i zglobove i vanzglobne strukture, ali može da zahvati i ceo organizam. Osim toga, reumatoidni artritis ima lošiju prognozu i ishod i mnogo zahtevnije lečenje piše b92.net
Mladi nisu pošteđeni
Osteoartritis se češće javlja među populacijom starijom od 60 godina, dok se reumatoidni artritis javlja već između 20. i 40. godine. Ali, obe bolesti ne štede ni sasvim mlade, pa se oblik juvenilnog artritisa obično javlja već pre četvrte godine života, pretežno kod devojčica, i posle osme godine, pretežno kod dečaka. Taj oblik bolesti, osim šaka, kolena i gležnjeva, zahvata i lice, pa ta deca imaju specifičan izgled, tzv. ptičji oblik lica sa slabo razvijenom bradom.
Artroza je kod mladih ljudi obično sekundarna, a nastaje usled prethodnih bolesti, stečenih deformiteta ili povreda i, na primer, kod profesionalnih sportista, koji često imaju probleme s kolenima i gležnjevima kao rezultat prekomernog opterećenja i oštećenja.
Simptomi
Reumatoidni artritis počinje obostranim otokom i bolom najčešće malih zglobova (šaka ili stopala), dok artroza obično počne na velikim, nosećim zglobovima, poput kuka, kolena ili lakta, koji su tokom rada opterećeni. Dok su kod artroze simptomi obično postepeni i prisutni samo na mestu zahvaćenog zgloba, kod reumatoidnog artritisa mogu da počnu burno i zahvate ceo organizam, što se ispoljava i u kliničkoj slici umora, gubljenja težine, opštoj slabosti, a javlja se i tzv. anemija hronične bolesti. Erozija i destrukcija tkiva, koja počinje u zglobu, kasnije dovodi do sve većeg razaranja hrskavice i kostiju s teškim deformitetima, pa i gubljenjem kompletne funkcije zahvaćenog zgloba. Iako i u jako razvijenoj artrozi mogu da nastanu promene koje dovode do teškog ukočenja u zglobu i funkcionalnog deficita, reumatoidni artritis je ipak češće invalidna bolest.
Mogu da se zaustave
Obe bolesti su neizlečive, odnosno ne može da se vrati stanje kakvo je bilo pre nastanka bolesti, ali, u oba slučaja, oboljenje može da se kontroliše i uspori. Kod reumatoidnog artritisa, nekad se s lečenjem počinjalo sa sporodelujućim lekovima, pa se s napredovanjem bolesti postepeno prelazilo na agresivnije, a danas je postupak obrnut: već u prvih tri do šest meseci bolesti, treba početi s agresivnom terapijom, jer se pokazalo da u tom kratkom roku vrlo brzo dolazi do oštećenja hrskavice i ako se tada odgovarajuće leči, veće su šanse da se bolest zaustavi. Uz kortikosteroide, koji se daju ako je prisutna jaka upala, i uz lekove kojima je cilj da se modifikuje tok bolesti, imunosupresivi, danas postoje i biološki i tzv. pametni lekovi koji deluju na određene ćelije.
Kod osteoartritisa lečenje najčešće počinje nesteroidnim antiupalnim lekovima, a protiv bolova se propisuju analgetici. Primenjuju se i lekovi koji se daju direktno u zglob, a sadrže ili kortikosteroide ili hijaluronsku kiselinu. Cilj im je da se smanji upala, poboljšaju elastičnost i viskoznost tečnosti u zglobu i poboljša funkcija. I za osteoartritis, na raspolaganju imamo neke za bolest modifikacione lekove.
Životne navike
Kod reumatoidnog artritisa način života ne utiče znatno na prevenciju nastanka bolesti, ali kod artroze mnogo može da se postigne pravilnim odnosnom prema zdravlju. Na faktore rizika, kao što su pol, godine i nasledna sklonost ne može da se utiče, ali postoji niz faktora na koje može da se utiče i tako spreči nastanak bolesti ili uspori njeno napredovanje.
* Ishrana čuva kosti
Iako nema čvrstih dokaza da određena vrsta hrane pomaže ili šteti, kod artroze ili artritisa israna je ipak važna, i to prvenstveno zbog održavanja optimalne težine, jer je prekomerna težina veliko opterećenje za kosti i zglobove, pojačava trošenje i podstiče prevremen razvoj degenerativnih promena i prevremeno oštećenje hrskavice. Osim za održavanje normalne težine, uravnotežena ishrana je i te kako važna za kvalitet kostiju, jer su za pravilan metabolizam kostiju neophodne dovoljne količine kalcijuma, fosfora i magnezijuma, što ima važnu ulogu u prevenciji bilo koje bolesti vezane za koštano-zglobni sistem.
* Mirovanje nije lek
Intenzivno fizičko naprezanje i opterećenje mogu da pogoduju prevremenom razvoju bolesti, ali i neaktivnost je ugrožavajuća. Naime, svako duže mirovanje dovodi do toga da mišići gube na masi i tonusu, čime automatski na snazi i čvrstoći gube i kosti, što dovodi do razvoja osteopenije ili osteoporoze. Opterećenje i rasterećenje, odnosno pokret, neophodni su da bi kost bila zdrava i čvrsta, pa je zato redovna i odgovarajuća fizička aktivnost dobra prevencija za osteoartritis.
* Stop pušenju!
Unos nikotina utiče na slabljenje kostiju, pa se i pušenje smatra jednim od rizičnih faktora koji mogu da pogoduju razvoju bolesti.
* Pravilan položaj tela
Za prevenciju osteoartritisa je vrlo važna i prilagođenost radnog mesta da bi telo bilo u pravilnom položaju, posebno ako postoje i drugi provocirajući faktori, poput postojećih deformiteta i promena na kičmi. Na primer, kičmu s deformitetom treba poštedeti prekomernog, nepravilnog opterećenja i sedeti na ergonomskoj stolici, a ako postoje promene na vratnoj kičmi, važno je voditi računa o pravilnom položaju tastature, monitora i radne površine.
* Uticaj posla i okoline
Emocionalni i socijalni status takođe uteču na razvoj i prognozu bolesti. Kad osoba nije zadovoljna poslom ili je on za nju stresan, nije opuštena dok radi, pa dolazi do grčenja mišića i poremećenog metabolizma. Osim toga, na primer, krstobolja ili vratobolja mogu ponovo da se jave kad se poslovni zahtevi povećaju i kad je čovek psihički lošije, pa se fiksira na bol. Zapravo, ne može da se nosi sa zahtevima na radnom mestu i zato nezadovoljstvo izražava kroz bol koji traje duže nego što je uobičajeno. Tada i rendgenski nalazi kod artroze često nisu skladni s kliničkom slikom bolesti. Na primer, osoba od 70 godina s jako razvijenom artrozom i teškim promenama na nekom zglobu ili kičmi subjektivno ne mora da ima bol, dok mlađa osoba, čiji rendgenski nalazi pokazuju normalnu kičmu, oseća bol i ukočenost, odnosno subjektivno je u lošijem stanju.
Uzrok još nepoznat
Pravi uzrok za obe bolesti još nije poznat, ali čitav niz uzroka se smatra potencijalno provocirajućim. Kod artroze starenje i habanje nisu jedini procesi koji dovode do propadanja hrskavice, koja gubi vodu, postaje suva, mrvi se i lakše drobi, promene su prisutne i u ćelijama hrskavice, a propadaju i svi delovi zgloba koji se menja.
Za reumatoidni artritis smatra se da su, uz genetsku predispoziciju, potencijalni okidači i neki virusni i bakterijski infekti.
