Fudbal (Foto: Cure.ba)
On je umro 2002. u 59. godini, a po završetku karijere patio je od brojnih kognitivnih problema. Patolog je kao uzrok smrti naveo degenerativnu bolest mozga izazvanu udaranjem teške kožne lopte u glavu.
Iako su današnje lopte mnogo lakše od onih iz 60-ih godina, kada je Astle bio aktivan, svejedno mogu nanijeti ozbiljan udarac, kaže doktor Michael Lipton iz medicinskog centra Montefiore, univerzitetske bolnice pri medicinskom fakultetu Alberta Einsteina u New Yorku.
Lopte mogu da putuju brzinom od 55 kilometara na sat u rekreativnom fubalu, a dvostruko brže u profesionalnom.
Tim doktora Liptona odlučio je da istraži koliki uticaj na mozak može imati čest kontakt lopte i glave. Na CT-u pregledu bila su 32 fudbalera doborovoljca koja su morali da kažu koliko često igraju glavom. Kod onih koji su rekli da to rade često na CT-u su se pojavili očigledni znaci povreda na mozgu. Naučnici vjeruju da se one akumuliraju s vremenom.
Povrede su zabilježene samo kod onih igrača koji su kazali da su udarili loptu glavom više od hiljadu puta u godini dana. Iako zvuči mnogo, to je svega nekoliko puta na dan u prosjeku za profesionalnog sportistu.
Ipak, ima i naučnika koje analiza doktora Liptona nije uvjerila. Dr Andrew Rutherford sa Univerziteta Keele u Engleskoj, koji godinama istražuje moguće povrede fudbalera pri ‘glavometu’, kaže da još nije pronašao dovoljno dokaza za takvu tvrdnju. On smatra da se većina trauma događa pri sudaru glavama igrača kada pokušavaju doći do lopte u vazduhu a ne od samih kontakata glave i lopte.
cure.ba
