stres (foto:cure.ba)
Američki naučnici Stanford univerziteta napominju da ove nalaze treba potvrditi u istraživanjima na ljudima, a prema njihovim rečima, sofisticirani koordinirani sastav unutar organizma nakon detektovanja neke potencijalne opasnosti preko izlučivanja hormona stresa omogućava početak priprema za zaštitu i pojačavanje delovanja imunološkog sistema.
Analiza krvi korišćenih životinja, kako prenosi Pliva portal, pokazala je da kratka izloženost stresu dovodi do povećanja prisutnosti specifičnih agensa imunološkog sistema koji su presudni za borbu protiv niza bolesti.
Uzrok tome je bilo pojačano lučenje triju hormona stresa – norepinefrina, epinefrina i kortizola. Američki naučnici su takođe utvrdili da dugotrajna izloženost hroničnom stresu otežava regulisanje upalnih procesa u organizmu i povećava rizik od oboljevanja.
Sposobnost imunološkog sistema da reguliše upale je presudna za razvoj bolesti, kao što su na primer prehlade, objašnjavaju istraživači Karnegi Melon univerziteta.
U situaciji kada je prisutan stres, ćelije imunološkog sistema ne mogu normalno da reaguju na prisutnost hormona što rezultira upalama koje podstiču bolesti.
Nalazi, objavljeni u stručnom časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“, prikupljeni su od 276 odraslih ispitanika koji su bili izloženi virusu prehlade i koji su sledećih pet dana proveli u karantinu.
cure.ba