Polovina infarkta desi se iznenada, bez znakova upozorenja. Njih izaziva blokada u dotoku krvi do nekog dela srca. Ono što onemogućava dotok krvi jeste zakrčenje arterija, koje se medicinski naziva ateroskleroza. Naslage u arterijama formiraju krvni ugrušak koji sprečava dotok krvi u srce.
Ako se ovi ugrušci ne uklone na vreme, deo srčanog mišića će početi da odumire, što može dovesti do infarkta.
5 promena u životnim navikama moglo bi da spreči 80% infarkta
Foto: lifehealthandbeauty.com
Međutim, moguće je sprečiti da dođe do infarkta. Prema novoj studiji Instituta Karolinska, promena u određenim životnim navikama može drastično da smanji rizik od infarkta. Prethodna studija iz 2004. godine, koja je istraživala rizik od srčanih oboljenja u preko 50 zemalja širom sveta, otkrila je da 90% srčanih oboljenja može biti u potpunosti sprečeno promenama u životnim navikama i ishrani.
Koje su to 5 životnih navika?
1. Zdrava ishrana
2. Fizička aktivnost (šetnja/vožnja bicikla 40 ili više minuta dnevno i vežbanje sat ili više nedeljno)
3. Održavanje zdravog obima struka (<95 cm)
4. Umerena konzumacija alkohola (10–30 g dnevno)
5. Izbegavanje duvana
Koja hrana je dobra za srce?
Većina ljudi ne zna da su trans masti i rafinisani ugljeni hidrati mnogo štetniji od zasićenih masti. Ova zabluda uticala je i na industriju proizvodnje hrane, koja je počela da proizvodi hranu niskog stepena masnoće i da zamenjuje zdrave zasićene masti štetnim trans mastima (ulja povrća, margarin), rafinisanim šečerom i procesuiranom fruktozom. Ovaj pristup je doveo do stalnog porasta u gojaznosti i broju srčanih oboljenja.
Kako izgleda dijeta savršena za zdravo srce?
Foto: isabelsmithnutrition.com
Najvažnije što treba da uradite jeste da izbegavate trans mast i potpuno eliminišete svu procesuiranu hranu. Ovo uključuje i hranu iz većine restorana. Ako želite da smanjite rizik od srčanih oboljenja, izbegavajte šećer, procesuiranu fruktozu i žitarice. Jedite što više možete sirove organske hrane, a ugljene hidrate iz žitarica zamenite velikom količinom povrća i organskim mesom.
Ovo su najbolji izvori zdravih masti:
– avokado
– puter napravljen od organskog mleka
– sirovi mlečni proizvodi
– kokos i kokosovo ulje
– žumanca organskih jaja
– hladno ceđena ulja organskih orašastih plodova
– sirovi orašasti plodovi kao što su bademi, hikori orasi, makadamija i semenke
– organsko meso
Da li bi trebalo da jedete više voća?
Prema studiji koja je ove godine predstavljena na ESC kongresu u Barseloni, ljudi koji redovno jedu voće imaju 40% manje šanse da razviju srčano oboljenje, a 32% manje šanse da razviju druga oboljenja. Voće je bogato antioksidantima, mineralima, vitaminima i drugim hranjivim supstancama koje utiču na poboljšanje zdravlja i sprečavaju zapaljenja.
Međutim, voće treba jesti umereno, pogotovo ono koje je slađe zato što visoki nivoi fruktoze loše utiču na srce.
Lekovi za dijabetes povećavaju rizik od srčanih oboljenja
Foto: ilyke.com
Nedavna istraživanja pokazala su da se pojedini lekovi za dijabetes mogu dovesti u vezu s smanjenjem nivoa hormona koji stimulišu tiroidnu žlezdu, što može dovesti do niza ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući i srčana oboljenja.
Drugo istraživanje pokazalo je da lekovi za dijabetes tipa 2 koji snižavaju novo glukoze u velikoj meri povećavaju rizik za smrt od srčanih oboljenja.
Upozorenje o beta blokatorima i njihovoj zloupotrebi
Beta blokatori su lekovi namenjeni lečenju visokog krvnog pritiska i kongestivne srčane insuficijencije. Međutim, ove godine otkriveno je da je moguće da su beta blokatori doveli do 800.000 smrti u prethodnih 5 godina, i to samo u Evropi.
Izbegnite da postanete deo statistike o infarktima
Foto: ilyke.com
Najgore što možete da uradite sebi jeste da čekate da se pojave simptomi srčanog oboljenja da biste nešto preduzeli. Preduzmite sledeće korake da zaštitite svoje srce i sprečite trajna oštećenja:
– izbegavajte sve vrste šećera ako ste otporni na insulin i leptin
– jedite neprocesuirane zasićene životinjske masti
– izbegavajte lekove za snižavanje nivoa holesterola; oni izazivaju brojne neželjene efekte, a pozitivni se lako mogu dovesti u pitanje
– nemojte sedeti više od 3 sata dnevno
– redovno vežbajte
– unosite optimalnu količinu vitamina D
– hodajte bosi po zemlji što češće možete
– smanjite nivo stresa
www.fokuzz.com
