Moj radni dan počinje buđenjem u 7 ili u 5 ujutru (u zavisnosti od smene) i bez izuzetka prva stvar koju radim jeste odlazak do kuhinje i mućkanje kafe. Već par godina pijem instant kafu umesto turske – zato što se brže pravi i može odmah da se pije. Jedna kašičica kafe, vruća voda i kafa je spemna. Tek onda, mirne duše, mogu da se umijem, operem zube i nastavim sa jutrom, piše 24sata.
Pijem između tri i pet šoljica kafe tokom dana i nikad nisam pokušala da je izbacim. Iako sam nekoliko puta ostavljala cigarete, kafa je nekako uvek opstajala kao neizostavni ritual.
Pretpostavljajući da će ponedeljak da bude pravi pakao bez ovog aromatičnog napitka, odlučila sam da eksperiment započnem u subotu, kako bih imala dva dana pripreme pre nego što se usudim da zapravo odem na posao bez kafe.
Evo kao je prošlo.
Prvi dan
Probudila sam se oko 10, bez ikakvih planova i obaveza. Međutim, po navici skačem iz kreveta i odmah krećem ka kuhinji. Stižem do ormarića sa kafom i ruka mi automatski kreće ka tegli – kad ono, na tegli stoji poruka. Poruka od one Ljubice koja je sinoć, posle poslednje šoljice kafe, imala dovoljno pameti da jutarnjoj, bunovnoj Ljubici napiše podsetnik.
“Ne diraj”, piše. Što da ne diram, pitam se bunovno i pomalo uvređeno? I baš kad sam, što iz želje za kafom a što iz prkosa (jer ko to meni sme da kaže da ne diram moju kafu?) krenula da zainat napravim šoljicu – setim se.
Dobro, nema veze. Pravim limunadu i nastavljam sa danom. Zapravo, posle sat vremena shvatam da mi se mnopgo spava – i vraćam se u krevet. Negde oko 14 časova kreće ozbiljno da me boli glava, imam vrtoglavicu i već sam stigla da se posvađam sa svim ukućanima.
Dan nekako prolazi, a uveče dobijam poziv za, zamislite, kafu. Teram se da ustanem iz kreveta, oblačim se i odlazim do kafića, ali umesto kafe uzimam pivo. Greška, velika greška. Nažalost, tek sutra ujutru ću shvatiti kolika.
Drugi dan
Glavobolja.
Ako ima ičeg goreg od mamurnog jutra, onda je to sigurno mamurno jutro bez kafe.
Vrtoglavica.
Jutro prolazi totalno maglovito, ali oko podneva se teram da ustanem jer moram da spremim neke stvari za posao – ne mogu sebi da priuštim luksuz još jednog dana provedenog u krevetu. Napolju je divan dan, ali ja se osećam slomljeno, ispijeno, nije mi ni do čega i ima strašnu želju da se sa nekim ljudski posvađam. Ali sada su već svi shvatili da je bolje da me ostave na miru.
Hvata me panika kada shvatam da sutra treba da idem na posao bez kapi kafe, jer znam da sa ovakvim raspoloženjem neću uspeti ništa da uradim. Pitanje je da li ću da ubodem dobar broj autobusa!
Iako sam sve pređašnje simptome mogla da pripišem jednostavno mamurluku, popodne shvatam da je došlo do još jedne loše promene – zatvor. Nije tajna da je kafa diuretik i laksativ, ali ako se ovako nastavi bojim se da ću imati ozbiljnih problema do kraja nedelje.
Treći dan
Nakon jučerašnjeg mamurnog buđenja, danas mi jutro pada mnogo lakše. Limunada, kao što savetuju lekari, zaista diže energiju i lepo razbuđuje – ali ne radi ništa po pitanju konstantne glavobolje i zujanja u ušima.
Pauza na poslu je pravi pakao. Svi piju kafu, a ja (pošto sam odlučila da izostavim sve proizvode koji imaju kofein, uključujući i čajeve i energetske napitke) cirkam vodu. I jedva čekam da se završi ova nedelja.
Na polovini radnog vremena mi užasno pada koncentracija i primećujem da brkam slova na tastaturi još gore nego inače. Teško mi je da se koncentrišem i maštam o trenutku kad ću stići kući.
Ipak, posle posla nastavljam u kafić i uopšte nisam zadovoljna činjenicom da svi oko mene piju espreso sa melkom. U inat – ponovo pijem pivo.
Četvrti dan
Danas radim od 7, što znači da budilnik zvoni u pet. Prokleti budilnik.
Odlazim u kuhinju i pravim limunadi. Boli me glava.
Perem zube.
Krećem da pijem limunadu i shvatam da posle pranja zuba ima ukus kao otrov. Prokleta limunada.
Dobro, sada sam već shvatila da jutro nije najveći problem, pa se pribojavam ranog popodneva, kada mi obično pada koncentracija. Kao po dogovoru, oko jedan kreću da mi se mute slova i sve bih dala za šolju kafe. Čak se ne bih bunila ni za onu tursku koja je od sinoć ostala na načijem radnom stolu.
Ali, ništa od toga. Pijem (pogađate) limunadu. Mislim da više nikad u životu ne želim da vidim ni okusim bilo šta što ima ukus limuna.
Ali, krajem dana se već osećam mnogo bolje. Ne razmišljam o kafi i da nema glavobolje, povremene vrtoglavice i pištanja u ušima, ne bih ni znala da mi je nekad trebala kafa.
Peti dan
Ponovo se budim sa glavoboljom i, ubeđena da imam neki problem u glavi, guglam simptome skidanja sa kafe. Kad ono, prvi na listi – glavobolja. Tu su i zatvor, letargija, pospanost, manjak koncentracije i svadljivost.
I tada shvatam – pa, ja sam navučena na kafu! Ovo je zapravo odvikavanje od kafe a ja imam simptome kao pravi zavisnik! Ne mogu da budu umišljeni, jer do sada nisam ni znala koji su simptomi. Međutim, ono što me je posebno uzdrmalo jeste činejnica da sam, kao strastveni pušač, nekoliko puta ostavljala cigarete. I, svaki put sam bila nervozna i stalno sam razmišljala o cigaretama – ali nisam osećala fizičke posledice.
Od trenutka kada sam shvatila da se zapravo “skidam” sa kafe, sve je teklo mnogo lakše. Znala sam da su to samo simptomi koji će, kad-tad prestati.
Šesti i sedmi dan
Poslednja dva dana prolaze kao da nikad nisam ni pila kafu. Budim se (ali izbegavam limunadu koju sada zvanično mrzim), radim normalno i uveče se osećam sasvim dobro. Zapravo, poslednjeg dana sam čak i jako lepo raspoložena, jer je glavobolja nestala, i čini mi se da imam više energije nego ranije.
Period od sedam dana je previše kratak da bi se primetile neke promene na koži, ali sada kada ne pijem kafu pijem mnogo više vode i čini mi se da su mi usta manje suva.
To me sve, naravno, nije sprečilo da dva minuta nakon ponoći sa orgazmičkim zadovoljstvom skinem poruku “Ne diraj” sa tegle s kafom i smućkam jednu šolju fantastičnog napitka.
E da, prva kafa posle sedam dana je priča za sebe! Ponovo sam osetila onaj nalet energije i razbuđenosti koji nisam imala od gimnazijalskih dana, kada sam tek počinjala da je pijem. Naravno, ne mogu da spavam do 4 sata ujutru i srce mi lupa kao ludo – ali sam na neki čudan način srećna što ću ponovo da se budim sa mojom omiljenom providnom šoljom, punom aromatične, vrele kafe.
Zaključak
Čitala sam puno iskustava po internetu, i znam da nije svima ovo iskustvo bilo tako bolno. Zapravo, mnogi ni ne osete kada prestanu da piju kafu, ali moji simptomi su me naterali da se ozbiljno zapitam da li je ovo zapravo zavisnost.
Svakako da postoje namirnice koje izazivaju ozbiljnu naviku ili zavisnot, i kafa je među njima. Međutim, ako se ne preteruje, kafa može da bude dobra, samo ne bi trebalo da pijete više od dve šoljice na dan. Bez šećera, naravno – objasnila mi je nutricionista Milka Raičević.
Dobro, ako je zavisnost ali nema loše posledice, da li je ona zapravo loša? Ostavićemo da odgovor na ovo pitanje daju filozofi, a ja odoh da popijem kafu. K'o čovek.
cure.ba
