Mi smo svojim načinom života napravili određene bolesti. Primera radi to su zapaljenske bolesti creva poput Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa…
To su bolesti koje su nastalje jer smo postali previše čisti. Dok smo imali česte infekcije, dok smo bili prljavi dotle smo imali prirodne stimuluse našeg imunog sistema i onda smo bili zdravi, kaže prof. drBranimir Nestorović, načelnik pulmologije na Univezitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu.
„Ali onda smo počeli da se perkamo, da se tuširamo sapunima. Poludim kad vidim one baktericidne sapune. Ti sapuni su budalaština zadnje vrste. Kažu – ubija 99 odsto bakterija. Pa što ih bre ubija? Najveći broj bakterija na svetu nije uopšte zainteresovan za nas. Pazite, imamo 440.000 do sada poznatih vrsta bakterija. Od njih se samo neke interesuju za nas. Jer mi smo beznačajni. U ukupnoj biomasi na Zemlji mi smo beznačajni. Mi sebi izgledamo sebi važni ali bakterije se bave nekim druzgim stvarima. Mi njima nismo zanimljivi i to je dobro. Nas napada samo mali broj bakterija”, kaže dr Nestorović.
On kaže da kada su ljudi postali čisti, imuni, kada su te bakterije u pitanju je ostao očuvan ali sad nema stimulusa, nema antigena.
Štiti od raka, čuva srce, pun antioksidanata: Ovo je najbolji začin na svetu!
„I on se sada okreće sopstvenim ćelijama nprimer ćelijama creva ili mišića. To je takozvana molekularna mimikrija. I mi znamo da je ta teorija tačna jer naprimer pacijenti sa Kronovom bolešću kad dobiju gliste njihovo zdravstveno stanje se popravi. Suštinski to su bolesti koje smo mi napravili. Svaka tura antibiotika je mnogo ako nije potrebno. Ako vi lečite neku specifičnu infekciju naravno da spasavaju život. Ali danas antibiotike uzimaju po principu – ajde da ih uzmem što da ne. Oni uništavaju bakterije ali sličnost naših i bakterijskih ćelija je veoma velika. Verovati da antibiotici ne štete našem organizmu je poptuno smeštno. Imate 20.000 sintetisanih antibiotika a koristi se stotinjak jer su svi ostali smrtonosni za nas”, kaže dr Nestorović i dodaje:
„Antibiotici ništa ne leče. Ja kad to kažem moji studenti i specijalizanti me gledaju belo. Ako nemate bela krvna zrnca vi ćete umreti… Pacijenti koji nemaju leukocite možete im dati bilo kakav antibiotik pacijenti će umreti. Antibiotici samo primiruju bakterije, oni usporavaju njihovo razmnožavanje. Bez našeg imunog sistema nema ništa. Vi kad četvrti ili peti put uzmete antibiotike onda dolazi do poremećaja belih krvnih zrnaca. Antibiotici su nužno zlo.“
Doktor Nestorovim smatra da mi imamo gomilu prirodnih antibiotika ali ih slabo koristimo.
“Beli luk nprimer… Alicin iz belog luka je jedan od najjačih antibiotika koje imamo. Propolis je izvanredna stvar koji u sebi sadrži 64 prirodna antibiotika i nema bakterije koja je rezistentna na to. Antibiotike treba da koristimo za ono za šta su namenjeni a to su bakterijske infekcije. U pedijatriji je to od 2 do 4 odsto infekcija, sve ostalo su virusi. Respiratorne infekcije su bolesti koje prolaze same od sebe. Gnojna angina prolazi sama od sebe lečena ili ne lečena. Većina lekara i pacijenata misli da ako uzme antibiotik da će sprečiti komplikacije. E to nije tačno. Bilo bi super – imate kijavicu uzmete antibiotik i ne dobijete upalu pluća. Niko onda ne bi imao upalu pluća, ali to ne ide tako. Postoji samo jedna bolest gde preventivno vredi davati antibiotike a to je grip. Tu može da se da antibiotik jer se onda smanjuje za 25 odsto šansa za dobijanje zapaljenja pluća”, kaže dr Nestorović.
On napominje da razumem da roditelji hoće da im dete što pre ozdravi, da ne dođe do komplikacija.
“I lekari ih plaše po principu ako ne uzmeš biće ovo i ono. Zanimljivo je bilo ispitivanje u Hrvatskoj među lekarima na pitanje zašto ste prepisali antibiotik. Prvi odgovor je bio: „Ako ne prepišem ja, prepisaće kolega i ogovaraće me.“ A drugi odgovor je bio: „Ova majka je jako zabrinuta biće tu komplikacija ako ne prepišem.“
Oba ova razloga nisu medicinska. Sve začinske biljke su antibiotici. Origano koristimo kod teških pacijenata sa jakim zapaljenskim bolestima pluća jer ubija bakterije. Začinske biljke su počeli ljudi da koriste jer nisu imali frižider i primetili su da se uz pomoć začinskih biljaka meso duže održi. Crni biber je snažan antibiotik”, kaže on i zaključuje:
„Naš glavni problem je malo kretanja i puno stresa. Ljudski život je stalna borba, nema depresija jer ona vodi u bolest.“
Izvor: Happy TV
