10 simptoma da vam štitna žlijezda ne radi kako treba

Hipotiroidizam dovodi do kalcifikacije kože, čineći da izgleda zadebljalo, suvo i ispucalo.

Rast kose zavisi od pravilne funkcije štitne žlezde. Promene u nivou hormona koje proizvodi štitna žlezda, dovode do promena u rastu kose. Preterano lučenje hormona dovodi do stanjvanja kose celim temenom, a smanjeno lučenje do gubitka kose.

Hormoni štitne žlezde igraju ulogu i u regulisanju pokreta creva. Smanjena aktivnost dovodi do zatvora, a prekomerna aktivnost štitne žlezde do učestalog pražnjenja.

Ako se osećate anksiozno u poslednje vreme, postoji šansa da vaša štitna žlezda ne radi kako treba. Prekomerna proizvodnja hormona dovodi do pojačane moždane stimulacije, zbog čega se pacijenti osećaju nervozno i uznemireno. Smanjena proizvodnja ima suprotan efekat, pa se pacijent oseća depresivno i umorno.

Štitna žlezda je kao termostat za naše telo koji reguliše telesnu temperaturu. Ukoliko se poveća proizvodnja hormona, poveća se i metabolizam, zbog čega je ljudima previše toplo i obilno se znoje. Ukoliko postoji nedostatak hormona štitne žlezde, pacijentu će biti hladno.

Hormoni štitne žlezde su odgovorni za regulisanje telesnog metabolizma. Smanjeno lučenje hormona usporava metabolizam i sagorevanje kalorija, pa pacijent dobija na težini, dok prekomerna proizvodnja dovodi do gubljenja kilograma.

Ukoliko imate problema sa ciklusima, krivac može biti štitna žlezda. Nedostatak hormona čini cikluse težim, dužim i oni se približavaju, dok pojačana proizvodnja olakšava cikluse i oni se javljaju u većem vremenskom razmaku.

Ako vaša štitna žlezda ne radi kako treba, ne radi ni vaš mozak. Nedovoljno aktivna štitna žlezda dovodi do suptilnog gubitka pamćenja, dok njena prekomerna aktivnost otežava koncentrisanje.

I nedovoljno i prekomerno lučenje hormona štitne žlezde dovode do njenog uvećanja zbog čega vrat izgleda otečeno.

Nedovoljno lučenje hormona usporava srčani rad, dok hipertiroidizam dovodi do ubrzanih srčanih otkucaja.

– Žene u odnosu na muškarce.
– Žene starije od 60 godina.
– Ljudi sa porodičnom istorijom oboljenja štitne žlezde.