“Mi smo učili da je alergija nasledna i da svaki treći čovek ima te gene za nasleđivanje alergije. Verovali smo da kada dođe do 30 odsto alergije u populacija to je to. Tu je plato. Ali plato je davno probijen kao što ste videli. Dobijaju je i starije osobe, ali iskreno omladinci mog tipa, ovi što imaju sedu kosu ređe dobijaju alergije. Ali ljudi u tridesetim i četrdesetim godinama prvi dobijaju alergije”, rekao je dr Nestorović gostujući na RTS.
Simptomi alergije
“Kad imaš alergiju curi ti nos, kijaš itd… Onda su davani uputnici pacijentima da oni opišu šta njima smeta. Njima uopšte ne smeta kijanje i curenje nosa. Njima najviše smeta nesanica i osećaj zamora koji imaju tokom dana. Kao i poremećaj koncentracije. Alergijska reakcija deluje i na mozak. Ti pacijenti slabo spavaju, pokazuju poremećaj, pažnje i koncentracije… U danima kada ima dosta polena ima mnogo saobraćajnih nesreća, ima dosta samoubistava kod onih koji su alergični”, upozorava dr Nestorović, prenosi “kurir”.
Prema njegovim rečima na prvu niko ne reaguje jer simptomi liče na nešto drugo – na prehladu.
“Onda uzme neki lek za prehladu a lekovi za prehladu sadrže lekove za alergiju. I onda mu bude bolje ali on misli da je prehlada jer mu je bolje a u stvari se radi o alergiji”.
Kožne probe – zlatni standard
“Alergija je ozbiljna bolest. Na samom početku ljudi koji su se bavili alergijom zvali su to – alergijska bolest pa smo mi to razbili na alergiju, astmu, ekcem… Sada shvatamo sve više da je to sistemska bolest. I onda se opet vraćamo na taj termin – alergijska bolest. Medicina je tu interesantna ona na svakih 100 godina napravi krug pa se vrati na početak”, kaže dr Nestorović.
Ističe da su kožne probe dan danas zlatni standard.
“Kad vi odredite antitela u krvi to ne znači da ono nešto radi već samo znači da je tu. Ali kad uradite kožnu probu onda imate antitelo, ćeliju za koju je ono vezano i krvne sudove koji reaguju na ubod”, kaže on.
Prema njegovim rečima ljudi su alergični na relativno mali broj stvari.
“Ako se radi o inhalatornim alergenima to su kućna prašina, polen i eventualno neka dlaka mačke ili psa. Kod nas nas trenutno razbija polen breze. Breza je postala kod nas dominantna. Ambrozija standardno uništava one koji su alergični na nju avgust, septembar i polovina oktobra. Jedna ambrozija stvara sedam milijardi polenovih zrna za jednu sezonu. Jedna biljka. A vama treba za simptome 15 polenovih zrna u kubnom metru vazduha. Prema tome, jedna biljka je dovoljna da zagadi jedan ceo region. A mi ih imamo… Ko se šeta Novim Beogradom može da je vidi… Mi gajimo ambroziju najkvalitetniju u Evropi. Nismo ranije imali ambroziju. Ona je importovana biljka iz Amerike. Ambrozija se širi kao šumski požar. Video sam je na Ostrogu, video sam je na Kopaoniku, došla je do Skandinavije… Čudno se ponaša, kao vanzemaljac”, objašnjava dr Nestorović.
Jačanje imuniteta
“Pojačanje imuniteta je jedna popularna floskula koja je potpuno besmislena. Naš imunitet je takav kakav je. Kad ga pojačate vi nadrljate ko žuti. Zato što kad pojačate imunitet vi dobijete autoimune bolesti, ozbiljne bolesti. Ono što mi možemo da radimo je da nadoknadimo ono što nemamo u ishrani”, kaže dr Nestorović.
Objašnjava da možemo da uzimamo suplemente da ispravimo naše greške u ishrani.
“Suplementi sami po sebi nisu loši pod uslovom da sadrže nešto. Suplementi su regulisani posebnim zakonom, oni nisu lekovi. Proizvođač suplementa nije dužan da garantuje sastav, ne mora unutra da bude ništa. Proizvođač samo garantuje da nećeš da se otruješ kad ga jedeš. Ono što stvarno koristi za alergiju su antioksidansi ali prirodni”.
Terapije biljkama da ili ne?
“Kad se radi o biljkama radi se o korenu, o listu… ne radi se o polenu. To vam je kao što ljudi imaju zabludu za med. Kao alergičan sam na polen pa ne smem med. To nije tačno. Postoje samo dva izuzetka a to su kamilica i ambrozija. Kamilicija je iz veoma srodne biološke porodice kao i ambrozija, oni koji su alergični na ambroziju kad uzmu kamilicu mogu da imaju ozbiljne alergijske reakcije. Zabaleženi su čak i smrtne reakcije”
O bijelom luku…
“Beli luk je potpuno naučnofantastična biljka. On je antitumorski agens, najbolji antibiotik na svetu…Beli luk je toliko jaka supstanca da ih beli luk drži odvojeno. U jednom čenu drži alin a u drugom čenu drži enzim alinazu. Vi kad pojedete dva čena oni se spoje i nastaje aktivna supstanca.”
… i antialegrijskoj posteljini
Antialergijska posteljina je dobra za one koji prodaju antialergijsku posteljinu. Mi grinje ne možemo da eliminišemo ali možemo da im smanjimo broj. Za početak možemo da izbacimo debele tepihe. Iz tih tepiha ne možemo da izbacimo nikako grinje. Sećam se jednom došli neki gastarbajteri iz Beča, dete im alergično na grinje.
– Morate da izbacite tepih, kažem im.
– Da izbacim tepih? Pa 2.000 šilinga sam ga platila. Ću da izbacim dete u drugu sobu.
Ističe da kad je vuneni tepih debeo 5 sanitimetara možete da mu radite šta god hoćete, ne možete da izbacite grinje.
“Grinje podnose temperaturu do 56 stepeni, u zamrzivaču na – 18 preživljavaju do 3 nedelje. Ubija ih samo suvoća vazduha. Čim je vlažnost vazduha 40 odsto one prestaju da se razmnožavaju. Za one koji su alergični na grinje zato mogu da koriste oni aparati za izvlačenje vlažnosti vazduha”, rekao je dr Nestorović i dodao:
“Mi stalno zanemarujuemo uticaj psihe na lečenje naših pacijenata. Doktori obično kažu ovako – daću ti ovaj lek a ako ne pomogne dođi da ti prepišem nešto drugo. To je gotovo, neće mu pomoći. U startu si mu već rekao da mu neće pomoći. Kad pacijentima dajem terapiju ja im kažem – ovo je fantastična terapija, ovo će da bude fenomenalno. I često i bude tako. Ja se ne stidim toga da lažem pacijente ako je to za njihovo dobro. Nije to maliciozna laž već ona laž da ih stimuliše da uzimaju terapiju i da veruju u terapiju.”
Kikiriki najveće zlo
“Kad bih mogao zabranio bih kikiriki u svakom obliku. On je nešto najstrašnije što se moglo dogoditi ljudima. Nit je hranljiv, apsorbuje gomilu teških metala, on sadrži supstance koje inhibiraju razne hormone… Treba uzimati lešnike i bademe jer su prirodni izvori omega 3 kiselina. Dovoljno je uzeti pšet lešnika ili badema i uneli ste potrebnu dnevnu dozu omega 3 kiselina. Ali ste uzeli na najbolji mogući način.”
