Ona i njen verenik Majls, zajedno su još od koledža i žive srećni zajedno. Međutim, kada je Emili pomislila da je njen uporni kašalj samo “alergija”, šok je usledio.
Mislila je da je kašalj samo alergijska reakcija jer po njenom mišljenju mladim ljudima koji žive zdravim životom ne mogu da se dese strašne stvari. Međutim, njen kašalj je i njoj postao sumnjiv. Ona je guglala na internetu i pozvala je dečka:
“Mislim da imam rak pluća”, rekla je ubeđena devojka, inače nepušač, preko telefona.
“Zašto?”, pitao je Majls svoju verenicu.
“Zato što sam pogledala na internetu”.
Majls se nasmejao: “Daj skloni se od tih sajtova. Nemaš rak pluća.”
Njen kašalj nikako nije prolazio i najzad Emili je otišla kod doktora, ubeđena da ima nekakvu alergiju ili nešto slično. Ona je bila temeljno pregledana i na kraju je išla i na rendgen. Dijagnoza je bila šokantna: Emili je bila u poslednjim fazama raka pluća.
Mnogi doktori koji su otkrivali rak pluća u ovim fazama izbegavali su operacije jer se smatralo da će biti fatalni ishod. Tako da je jedina pomoć bila da pije lekove koje dobijaju pacijenti u poslednjim mesecima pred smrt. Ovi pacijenti ne mogu da se leče.
Emili, s obzirom da je mlada i odlučna, jednostavno je odbila da se preda. Rak pluća nije dovoljno istražen kao druge forme raka. Hemoterapija imala je samo 20 odsto šanse za uspeh, ali Emili nije želela da se preda i bar je htela da proba. Nije želela da odustane ni od svoje želje da ima decu i zbog toga je zamrzla 9 jajnih ćelija.
Emili i Majls počeli su da “češljaju” naučnu literaturu o raku pluća i tražili su savete od drugih specijalista. Napokon primila je svoj osmi tretman hemoterapije. Ono šta su doktori mislili da je nemoguće napokon se desilo: hemoterapija je napokon počela da deluje.
Tumor se smanjio – i smanjio se toliko da je Emili mogla da se podvrgne operaciji. U Njujorku su pronašli doktorku Flores, soktorku koja je specijalizovana za tumore na plućima. Ona je bila voljna da operiše Emili, ali postojala je mogućnost da Emili ostane potpuno bez desnog plućnog krila i dela dijafragme.
Emili je postajala sve nervoznija i razna pitanja su joj se vrzmala po glavi: “Šta ako više nikada ne budem normalna? Šta ako ne mogu da radim stvari koje normalni ljudi mogu?” A posebno je brinula pomisao da nikada neće moći da bude majka. Ovo je bila njena najveća želja – da postane majka.
Majls je pokušavao da je oraspoloži pre velike operacije: “Hajde sada da uradimo sve ono što možeš sa dva plućna krila. Pa za godinu dana možemo opet sve pa ćemo znati tačno koliko si bolje.”
8. februara, Emili je imala operaciju. Operacija je dobro prošla i kada se probudila, ona je odmah pitala: “Da li još imam rak?”
Majls je odmah potražio hirurga i pitao: “Jel oslobođena raka?” Meverovatan odgovor je bio:
“Jeste!”
Međutim, život sa jednim plućnim krilom je težak. U prva tri dana, Emili nije mogla da primi dovoljno vazduha. Morala je da prođe još 28 rundi radijacije. Ipak, Majls je nije napuštao ni na sekund. Posle 6 meseci, napokon su završili ono za šta su doktori strahovali da imaju nadu: Emili je pobedila rak i ona i Majls su napokon mogli da rade na zasnivanju porodice o kojoj su oboje maštali.
Onda se dogodilo i drugo čudo: doktori su joj saopštili da ne može da ima svoju decu jer hormon koji se luči za vreme trudnoće može da ima negativan efekat na njeno lečenje raka. Zbog toga će joj biti potrebna surogat majka. Dok su tražili pravu osobu, ona je kontaktirala Anđelu Stark, prijateljicu iz srednje škole koja je trenirala atletiku.
“Kada sam videla da Emili traži surogat majku, znala sam:ovo je moja šansa da joj pomognem.” Pre je Anđela samo mogla da posmatra kako se Emili sama bori sa rakom.
Tri meseca kasnije transfer embriona desio se 2. septembra i bilo je jasno da je Anđela trudna – sa blizancima!
Emili nije mogla da veruje da će postati majka: “Toliko sam uzbuđena da ćemo ispuniti san, to me je stalno motivisalo da prođem kroz tretmane”, rekla je ona kroz suze.
“To znači da mi idemo dalje. Rak će uvek biti deo naših života jer želim da pomognem drugim pacijentima obolelim od raka pluća. Ova trudnoća znači da smo otišli još jedan korak dalje i da smo na jako dobrom mestu, koje je nekada delovalo tako daleko.”
Emilina priča dokazuje da nikada ne treba da odustanete i izgubite nadu. Ona se borila i pobedila, pa je čak uspela i da postane majka, uprkos svim šansama.
Izvor:
