Studija je utvrdila i da su se kapljice izbačenog sadržaja sušile u različitim vremenskim razmacima, dok su se sudarale sa česticama vazduha, piše “B92“…
Direktorica Laboratorije Kvinslendskog univerziteta za tehnologiju Lidija Moravska kaže da je ovo istraživanje vjerovatno jedna od prvih studija dužine opstanka bakterija i klica otpornih na medikamente u spoljnoj sredini, po njihovom izbacivanju kihanjem ili kašljanjem.
“Željeli smo da ispitamo koliko kapi nosioci bakterija, koje izbacujemo kašljanjem ili kihanjem, mogu da daleko da ‘odlete’ i koliko dugo mogu da budu u stanju da inficiraju ljude”, kaže profesorica navodeći da se kapljice koje se iskašlju razlažu u dva različita perioda vremena.
Odmah pošto ih iskašljemo, kapi se sudaraju sa česticama vazduha, trenutno se suše i hlade, pa postaju dovoljno lake da mogu da ostanu u vazduhu.
“Otkrili smo da koncentracija aktivnih bakterija u osušenim kapima ubrzano opada u prvih 10 sekundi, kod većine njih. Jedna podgrupa bakterija, međutim, opstajala je i duže od 10 minuta. To nam govori da su neke bakterije (pseudomonas aeruginosa) otpornije i da ostaju održive u vazduhu dovoljno dugo da predstvaljaju rizik od infekcije, pogotovo kod ljudi sa respiratirnim problemima”, navodi ona.
Naučnici pretpostavljaju da se to događa zbog toga što su izbačene kapljice proizvedene u različitim dijelovima respiratornog sistema, tako da nose različit “tovar” bakterija.
“Većim kapljicama koje nose bakterije potrebno je više vremena da ispare što ih čini mnogo otpornijim na raspadanje i sposobnijim da održe bakterije u životu u dužem periodu”, zaključuje Lidija Moravska.
