Ova priča potrešće i one sa najtvrđim srcima.
“Javljam vam se tužna i shrvana, zbog nikada prežaljene želje da imam dete. Ali ga nemam. Čekala sam predugo”, tim je rečima započela svoju priču gospođa u godinama u kojima rađanje više ne dolazi u obzir, gospođa koja je polovinu svog života znala da nikada neće imati dete, a drugu polovinu žalila za time. I zato našim čitateljkama ima štošta da poruči:
“Cure moje drage – nemojte sebi dopustiti da i vama bude kasno. Danas barem imate toliko mogućnosti da na svet donesete dete, svoje dete, dete koje ćete voleti više od ičega na ovom svetu i dete koje će vam, kada ostarite, moći da bude pri ruci.
Moja priča počela je davno, na pragu sam 65. Živim sama s moja dva psa. Nekada je to bio moj životni san kojeg sam živela kao samostalna žena koja je u ono vreme bila jedna od retkih koja se usudila da živi životom nesputane devojke kojoj je jedina želja bila da ima kakvu takvu karijeru, da putuje svetom, provodi se. Da živi punim plućima bez ikakvih lanaca koji bi me sputavali i držali na mestu. Ali da sam u tim godinama imala ovo znanje koje imam danas, odavno bih promenila svoje životne snove. Jer čovek uči dok je živ, a zna se da je starost ipak malo iskusnija od mladosti.
Pišem vam ovo sebično i uplašeno sa slomljenom nogom i nikoga oko mene da mi pomogne. Jer sam bila sebična. Jer sam oduvek mislila da mi ne trebaju deca – zašto bih se rvala s klincima kada mogu da živim život ispunjen prijateljima, a posebnu ljubav da dobijam od svojih kućnih ljubimaca. Ali sve je to lepo dok možete, a kada više ne možete, kada vam se prijatelji rasele po svetu – svako svome ode, kada vam je rodbina još starija od vas, kada nemate nikoga tko bi vam priskočio u pomoć. Nikoga da se pobrine za vas i ta dva čupava klupka ljubavi koja jednostavno ne mogu da žive sami. A s babom od 65 i slomljenom nogom teško da iko može da se usreći.
I zato me slušajte cure moje mlade. Dok još nije kasno, rodite sebi dete – nemojte misliti da je to sebično, ali rodite sebi dete da ga imate pri ruci. I nemojte me pogrešno shvatiti. Nije tu reč samo o ljubavi – dete je logičan nastavak naših života i karika bez koje nema budućih generacija ni bezbrižne starosti.
Na stranu sada razlozi zbog kojih ljudi dobijaju decu, na stranu i brak i partnerski odnosi – na stranu sve to – ne čekajte ni savršen trenutak ni savršenog partnera – jer znate kako se kaže – ko previše bira ostane bez svega.
Ja nisam birala, ja sam blago rečeno – samu sebe zeznula. Imala sam i savršen brak, savršenu ljubav, posao, prijatelje, putovanja i uspomene, svoj stav, svoj ponos, svoje ja i svoju mladost. A kada je mladost počela da se gasi, kada je moja dugogodišnja ljubav shvatila da nam ipak fali taj potreban začin našem životu, taj zalog naše srećnije starosti – moje telo više nije bilo spremno za tako nešto. I onda je prvo otišao muž, prijatelji se poženili i pronašli novu motivaciju svog života, a ja sam malo po malo ostala – sama.
Moji psi i svi moji četveronožni ljubimci koje sam kroz život imala – svi su oni savršeno mogli da zamene ljubav koja mi je nedostajala, ali – cure moje drage – kada baba slomi nogu neće vam pas biti taj koji će vam skuvati ručak, oprati veš, dodati čaj i odvesti vas kod doktora. Pas će vas i dalje gledati s obožavanjem, bit će vam uteha, ali pas, znajte, treba vas, a vi trebate nekoga ko će sada brinuti i o sebi i o psima.
Možda ću sada, ovakva stara i s decom neiskusna, zvučati previše sebično, ali jednom kad ostarite tek onda do kraja shvatite koliko vam je potrebno da imate svoje dete. Ko će najbolje brinuti o vama kada ostarite ako ne neko vaš i neko još uvek dovoljno mlad, poletan i snažan da vam zaista može biti pri ruci. Znam, svakakvih ima priča i sudbina, i znam, verujte znam da sam sebi sama najviše kriva – ne žalite me, ne želim ništa od toga, samo one cure koje još uvek ganjaju karijeru i veruju medijima da je najbolje rađati što kasnije – ma da me jedna od njih barem posluša pre nego što bude kasno.
Setite se stare babe sa slomljenom nogom i dva stara psa željna šetnje – i zato ne dajte da same sebe, ako je ikako moguće, tako zeznete”.
