Sedim u istražnoj sobi i prstima prelazim preko hladnog metala lisica koje su okačene na stolici. Pokušavam da shvatim šta policijac koji sedi preko puta mene pita.
– Da li si bila devica? – pita me – objasni mi, kako to da si krvarila ako nisi imala menstruaciju? Jes li imala seksualno iskustvo pre ovoga?
Crvenim od stida, dok razmišljam kako da odgovorim. Pre nego što sam progovorila, neko kuca na vrata i još jedan policajac ulazi.
– Stigao je advokat osumnjičene.
Sam što nisam pala sa stolice. Da li on to mene optužuje za nešto?
– Ona je rekla da ne želi advokata- kaže “moj” policajac.
Opet tišina. Policajac nastavlja ispitivanje.
– Ako sam dobro razumeo, ti se ne sećaš kako si ostala bez odeće? A šta si imala na sebi?
Nisam počinila nikakav zločin. Imam 19 godina. Upravo pokušavam da prijavim da su me silovali u mom studentskom domu.
Počelo je nevino. Moje drugarice i ja smo otišle na žurku i tamo sam upoznala jednog momka. Svideo mi se.
Razmenili smo brojeve telefona. Kada mi je poslao poruku da hoće da svrati u moju sobu, prihvatila sam. Nisam to ranije radila, ali ovaj momak mi je stvarno prijao.
Seo je na moj krevet i ja pored njega. Poljubili smo se.
A onda, kao da je neko pritisnuo prekidač u njemu. Pribio me je uz krevet i postao je nasilan. Mislila sam da je nesporazum, pa sam ga odgurnula. Ali, nije bilo nesporazuma. Zgrabio je moj jastuk i stavio ga preko mog lica.
Agresivno je gurnuo svoj penis u mene i osetila sam da sam zakrvarila. Znala sam da mi je život u opasnosti. Prestala sam da se odupirem.
Kada je završio sa mučenjem, samo je izašao napolje. Toliko sam bila istraumirana, da nisam odmah pozvala policiju.
Samo sam htela da zaboravim šta se dogodilo. Prijatelji su insistirali da se obratim za pomoć. Otišla sam u bolnicu. Tada je postalo još gore.
U bolnici su mi rekli da će policajac stupiti sa mnom u kontakt za mesec dana. Prošao je mesec, a policija se nije javljala.
Zato sam angažovala advokat, koji je našao čoveka zaduženog za moj slučaj. Pozvala sam ga. Bio je zbunjen što ga zovem, a onda me je pozvao na razgovor.
Bilo mi je drago da je neko zainteresovan za razgovor i bila sam spremna da pomognem kako bi moj silovatelj bio optužen za to zverstvo. Plašila sam se užasno da će me ponovo potražiti. Trebalo ga je ukloniti i smestiti u zatvor.
Kada sam stigla u policiju, prosledili su me u istražnu sobu. Sada se vraćamo na početak. Ubrzo mi je bilo jasno da policiji ne pada na pamet da mi pomogne.
Policajac mi je zatim predložio da zovem silovatelja i da mu kažem da sam trudna. Nisam mogla da verujem. Treba da lažem o trudnoći i razgovaram sa idiotom!
Onda je policajac rekao da sam možda pomešala grubi seks sa silovanjem.
– Znaš, ima muškaraca koji samo žele seks i više ti se nikad ne jave – “objasnio” mi je.
Zatim mi je pokazao rezultate iz bolnice i oni su pokazali da nisam silovana. Znala sam da je to kraj što se policije tiče. Optužnica nije podignuta. Čovek koji me je silovao nije ni pozvan na ispitivanje.
“Istraga” se razvukla na šest meseci. Moj advokat mi je rekao da nema šanse da ga osude, jer sam ga pustila u sobu i zato što sam čekala dva dana da prijavim zločin.
Kada se prisećam svega toga, krivo mi je što sam se uopšte obratila policiji. Da, pustila sam ga u sobu. Ali, to mu ne daje za pravo da me brutalno siluje. Na kraju zamalo da me optuže za klevetu.
Ovo se dogodilo davno. Volela bih da mogu da upozorim žene da postoje predatori prijatnog izgleda, koji su vrlo opasni. Koliko je on još žena silovao u međuvremenu? Toliko o “čuvenoj” američkoj policiji,piše
