Šaulić u svom životu i karijeri ništa ne bi menjao. Išao bi istim putem koji je izabrao pre više od četiri decenije. On ima na šta da bude ponosan. Uspešan je pevač i ostvaren čovek, kojem porodica – a pre svega unuci Luka, Una i Ema – pričinjava najveće zadovoljstvo.
Mnogo puta ste otpevali hit „Srce moje deli se“, ali nikad niste rekli na šta se deli?
– Nikad me to niko nije pitao. Tu pesmu nisam ja napisao, tako da nije namenjena nekoj ženi. Moje srce je ispunjeno svim lepim što je moglo da mi se desi. A verujte – nema ništa lepše od toga nego biti toliko voljen od strane svojih poklonika.
Šta je vaš život?
– Jedna pesma data svim ljudima koji me vole. Valjda mi je tako od boga dato, a nasleđeno od majke, koja me je naučila da pevam. Ona je bila izuzetno muzikalna. Na nju sam talentovan. Sve što sam postigao, dugujem njoj. Mojoj voljenoj majčici, koja, nažalost, više nije sa nama, ali je u mom srcu, duši, mislima svakodnevno.
Foto: Dragan Kadić Foto: Dragan Kadić
Ima li nešto da vam bog nije dao?
– Čini mi se da mi je dao sve ono što jedan normalan čovek može da poželi.
Žalite li za mladim godinama?
– Mnogo žalim. Mislim da još uvek imam 25 godina i da mogu sve da uradim, da igram fudbal, da plivam satima. Probao sam, ali mi ne ide. Onda sam došao pameti i rekao: Alo, bre, polako, Šabane! Uspori malo, ipak ti imaš dosta godina. Ne ide da se ponašaš i junačiš kao neki mladić. Vodi računa, nemoj da preteruješ. Zbog toga sam i otpevao pesmu „Žal“.
Mnogi muškarci u vašim godinama kažu da je to najlepše doba.
– Jes‘ malo sutra! Kažu oni da bi voleli da imaju i više, ali svako bi voleo da ima manje. Meni je život brzo prošao. Koncerti, putovanja, snimanja, kafane, žene… ups, žena je najmanje bilo u mom životu.
To je nemoguće!
– Oko mene je uvek bilo žena. Bio sam druželjubiv čovek. Lepile su se za mene, pa su htele nešto da mi pričaju, da mi šapuću, šćućore se tako uz mene i samo guguću.
Foto: Damir Dervišagić Foto: Damir Dervišagić
Zašto su padale na vas?
– Nisam bogzna kako lep ili zgodan. Ali normalan sam. Bilo je svega i svačega. Mnogo sam grešio, nisam mogao to da izbegnem. Sve mi je bilo pod rukom. Toliko tih žena se nudilo, pa shvatite me, nisam mogao da odbijem. Živ sam čovek. Ne mogu da izigravam ono što nisam, a to je ona druga vrsta ljudi. Ja sam prava muškarčina.
Kad smo već kod gej populacije, je l‘ su vas muvali muškarci?
– Protiv njih nemam ništa, ali im nisam dozvoljavao da mi priđu. Zato se i nisu nudili.
Da malo pričamo o „Pinkovim zvezdama“. Ko je tu najveće džangrizalo?
– Auu, vrlo je teško s tim ženama. Uvek neka hoće da dominira i nastane karambol.
Da li vas vređa to što Aleksandra na neki način nipodaštava vaš žanr?
– Svi dobro znamo da niko nije odmah počeo da peva operu. Znam da je Radovićka pevala narodnjake. Čuo sam od prijatelja da je radila svadbe, pa se pitam da li je moguće da ona ne voli narodnu muziku jer nema šanse da ih na svadbama nije pevala. Možda jednu-dve pop, a onda su sve narodnjaci. Malo je to čudno kod nje.
Ko joj je još trn u oku pored Dare?
– Malo je čačnula i Zoricu. Ja njoj nikad nisam uzvratio, ali to je njeno mišljenje. Nikad ne bih uvredio muziku koju ona sluša.
