Poznata dečja bajka “Lepotica i zver” može da nas nauči mnogo o nekim delovima sebe koje mrzimo.
Psihološki kliše je da moramo da naučimo da volimo sebe, čak i one delove nas koji su za javnu osudu. Ipak, jedan stručnjak ukazuje na važnu lekciju koja je već vekovima tu.
Džoš Grejsel, psiholog i autor stručnog portala Psychology today, napominje da rad na sebi nije toliko težak koliko svi o njemu pričaju. Ovoga puta on je pokušao da objasni prihvatanje sebe na primeru jedne od najlepših bajki našeg detinjstva.
Ova francuska bajka nastala je davne 1740. godine, a do danas ova priča je objavljena u nekoliko varijacija. Najkraće rečeno, prelepa devojka dobrovoljno pristaje da bude zatočena od strane okrutne zveri kako bi spasila svog oca. Zver izgleda jezivo i lepotica ga izbegava, plaši ga se i pokušava da pobegne. Svake noći, Zver pita Lepoticu da se uda za njega, i svake noći ona ga ponovo odbija.
Kako Džoš kaže, čitaoci znaju da je Zver nešto što lepotica mora da nauči da voli bez nagovaranja i dodatnih informacija. Lepotica mora da nauči da vidi lepotu u Zveri.
U početku postoje samo sićušni nagoveštaji koji navode Lepoticu da razmisli o tome da Zver možda i nije toliko strašna. Navijamo da shvati ono što svi znamo: Mora naučiti da voli ovu zver.
Pređimo na stvar. Ona se vremenom zaljubljuje u Zver i dolazi do sudbonosnog poljupca nakon kojeg se on pretvara u prelepog princa. Jedna od najlepših verzija ove priče ističe da ga je Lepotica toliko zavolela da je ugledavši princa povikala Gde je moja zver?! Vratite mi moju zver.
Sada, pomislite na neki deo sebe i svog života koji vam se ne dopada, koji ne možete da prihvatite i želite da promenite. Nešto o čemu samo negativno razmišljate.
Postoje određene stvari u životu koje vas zarobljavaju i vremenom počinjete da ih mrzite, toliko, da od svega pokušavate da pobegnete. Ova bajka krije univerzalnu istinu sve ove vekove i verovatno je to razlog njenog opstanka. Prema njoj morate naučiti da volite i stvari koje kod sebe trenutno mrzite.
Nije reč o tome da treba da dobijete divnog princa već da shvatite da se iza svake ružnoće krije neka vrednost, blago koje treba da privolite. Dok to ne uspete, bićete zatvoreni u zatvorskoj odaji neprihvatanja. Samo kroz ovu vrstu prihvatanja možemo ceniti naše probleme i izazove kao poklone. Kada sebe prihvati i zavolimo možemo reči da ćemo živeti srećno do kraja života.
Dakle, koliko god nemate objašnjenje za neke stvari i koliko god vas one trenutno bolele, možda postoji viši cilj. Prihvatite ih. Spasite sebe patnje i dalje boli i spremite se na pouku koju ćete naučiti prihvatanjem trenutnog životnog iskušenja.
Nemojte dodavati “Ali…” već prihvatite izazov i pokušajte da nađete lepotu u zveri vašeg života.
