Ilustracija (Foto: arhiva)
“On je bio u stanju da kaže ljudima da se ne bave muzikom, da nema potrebe da se muče i pjevaju jer “ima još finih zanimanja”. Zbog toga je imao problem s ljudima, nekima je smetao zato što su bili slabi u duši. Bio je nedostižan za mnoge. E, ti za koje je bio nedostižan, oni su bili pakosni, ali ga to nije mnogo zanimalo”, otkriva Kalezić i žali što njegov kum nije poživio duže.
“On je odlučio da ne traje dugo. Nije se promijenio do posljednjeg daha. Nije htio da čuje za neke sankcije, da se uzdržava, da ostavi piće, cigarete. Za njega je bila glupost produžavati život koji više nije ono što je bio. Bilo je još velikih pjevača, ali na Balkanu ne treba biti samo veliki umjetnik, nego poseban i po životu. Potpuno različit od drugih, da bi vas ljudi primijetili. Vrlo je mali broj ljudi koji misle kao ja, da su Tomini poroci bili u stvari vrline. Trebalo je živjeti tako. Imati one muške stvari, pa živjeti tako. Svi pokušavaju i neki su blijede imitacije, a njemu je to sve išlo jedno uz drugo. Njegove pjesme su ličile na njegov život. A to što nije bio racionalan… Milo mi je što ličim na njega po tome… Šta uopšte znači to – racionalan? Ni ja ne znam šta je to”, priznaje Zoran, a na pitanje šta misli da bi njegov kum rekao da je sada živ i da vidi estradnu scenu, kaže:
“Kada bi se probudio i prošarao malo TV programe, vjerovatno bi rekao: “Vratite me nazad, odoh ja ponovo ka nebu”.”
haber.ba