Oni kao da su s neke druge planete, ali nisu. Hunza narod živi na planinama severnog Pakistana, ima ih oko 87.000, a posebni su po tome što žive prosečno sto godina, ali mnogi od njih bez problema dožive i 120. Pojedinci su živeli i 160 godina. Retko su bolesni, ne znaju šta su to tumori, vrlo mladoliko izgledaju, a njihove žene rađaju i sa 65 godina, piše 24Sata.
Oni su živi dokaz kako prehrana i način života utiču na čoveka. Hunze se kupaju u ledenoj vodi, čak ako je ispod nule. Jedu samo ono što sami uzgoje. Hrane se sirovim voćem i povrćem, orašastim plodovima, jedu jako puno sušenih kajsija, razne žitarice (uglavnom heljdu i ječam), mahunarke, a ponekad i ovčji sir, mleko i jaja.
Puno hodaju, malo jedu
Za njih međuobroka nema, samo doručak i ručak. Puno hodaju, čak 15 do 20 kilometara dnevno. Meso jedu izuzetno retko, dva puta godišnje pojedu malo jagnjetine ili piletine. Takođe, jako puno se smeju.
Jedan deo godine ne jedu ništa u trajanju između dva i četiri meseca već piju samo sok od sušenih kajsija. To je kod njih tradicija od davnina koju jako poštuju, a odvija se u doba godine kad voće još nije zrelo. I lekari se slažu da su upravo način njihove prehrane i periodi gladovanja zaslužni za dobro zdravlje i dugovečnost.
Naime, navika konzumiranja velike količine kajsija možda je upravo zaslužna u zaštiti od tumora. Semenke kajsije bogate su B-17 vitaminom koji deluje antikancerogeno, a oni od semenki prave ulje. No, reč je o izuzetno malim dozama koje mogu biti opasne po život ako se pretera. Tamo je čak stvar prestiža koja porodica ima više stabala kajsije na svojoj zemlji. Nažalost, danas i među njih dolazi nezdrava industrijska hrana te su se pojavili karijes i stomačne tegobe, što pre nisu poznavali.
Ovaj živahan i izdržljiv narod za sebe kaže da su potomci Aleksandra Velikog i njegove vojske. Neki od njih su u vreme osvajanja ostali u svojim selima i oženili se.
Mediji su 1984. godine pisali o Saidu Abdulu Mobudu iz naroda Hunza koji je došao na londonski aerodrom i zbunio službenike pokazavši im pasoš. U njemu je pisalo da je rođen 1832. godine.
cure.ba