Magazin

Upoznali se preko Facebooka – Udala se za zgodnog 16 godina mlađeg Tunižanina, a onda su nastali problemi

Napisao admin

Ona se 2012. preselila u Tunis da bi se udala za Ala (27), kog je upoznala preko Facebooka. Međutim, ona sada želi da se vrati u Englesku jer u Tunisu loše žive, ali je njenom suprugu zahtjev za vizu odbijen


Deborah i Al (Foto: Blic.rs)

Deborah Chniti (43) iz Velike Britanije, živjela je na teretu države zbog invaliditeta koji je zadobila poslije tri saobraćajne nesreće. Iako pokretna, Deborah ima bolove u leđima pa zato ne može da radi. Ona se 2012. preselila u Tunis da bi se udala za Ala (27), kog je upoznala preko Facebooka. Međutim, ona sada želi da se vrati u Englesku jer u Tunisu loše žive, ali je njenom suprugu zahtjev za vizu odbijen, prenosi portal zena.blic.rs

Njenom suprugu je zabranjen ulazak u zemlju

Deborah tvrdi da su siromašni jer ona ne može da radi, a njen suprug zarađuje pet funti na dan. Ova majka dvoje djece smatra da nije u redu što Velika Britanija ne dozvoljava njenom mužu vizu za ulazak u državu, jer samim tim ne mogu zajedno da se vrate.

– Nedostaju mi unučići. Ovo je užasno. Zakon mora da se promijeni. Vladi samo trebaju moje pare, a svi znamo da stalno puštaju loše ljude u zemlju – rekla je Deborah.

Ova žena se poslije dvije godine poznanstva sa Alom preselila u Tunis, ali je mislila da će poslije četiri godine moći da se vrati sa njim u Englesku. Godine 2012. se zakon promijenio da bi spriječio imigrantske supružnike da žive od državnog novca, jer se često dešava da ne nađu posao čim dođu u Englesku.

Ona ne može da ostavi svog muža

Po novom zakonu, iako Deborah ne može da radi zbog bolova u leđima, depresije, anksioznosti i astme, ona mora da ima prihode 18.600 funti godišnje, ili da ima ušteđevinu u iznosu od 62.500 funti da bi njen suprug mogao da joj se pridruži. Ljudi koji su se vjenčali van zemlje prije više od četiri godine, više ne mogu da se prijave za vizu za svog supružnika.

– Odrekla sam se kuće, ostala bez auta i djece i otišla da živim kod kćerke. Sve što sam imala u Engleskoj sada je nestalo, ne posjedujem više ništa. Želim da odem kući da budem sa djecom i unučićima, ali ne mogu da ostavim svog muža. Psihički nisam dobro, niko ne govori engleski tamo gdje sada živimo, a to je jedini jezik koji govorim. Ljudi bulje u mene jer se ne oblačim kao oni. Nije fer. Mi ne želimo novac od države, moj muž želi da radi i 24 sata dnevno ako treba da bi me izdržavao. Zašto novac mora da nas sprečava da živimo normalan život? – pita se Deborah.

blic

Komentari

komentara