Ovako priča glumac Dragan Marinković Maca u intervjuu za Balkan info, prenosi “Kurir.rs“.
On je u tom razgovoru ispričao tašto je ostao u Sarjajevu tokom rata, o trenucima kada je supruga Jovana izgubila trojke, o majci, Bogu, nacijama, ljudima…
“Mi smo ovde upropašćeni. Moja majka non-stop ustane ujutru i od 6 gleda RTS da nije bilo slučajno neko ubistvo… Ovde se ljudi brinu, a tamo negde na Zapadu ljudi putuju. Moja majka imala bolovanje samo kad je mene rodila.
Ona je apsolutno određena da zavisi… Mislim to je moja obaveza, ali ona zavisi od mojih primanja, jer ne može opstati sa svojim… A ceo život je radila. I sad ona mene sad pita da li sam zaposlen. Misliš ja ću dočekati penziju?! Ma kakvu penziju…”
O NACIJAMA
Il si čovek il si govno. Mene ne možeš presvući da mrzim nekoga. Ja volim da popijem kaficu u Splitu na Rivi i pravo mi je lepo.
Evo ti jedan primer.
S Jovanom sam bio, imao sam predstavu u Splitu a hotel je bio odmah iza Rive.
– Aj pošto sam došao BG tablama da ne bude neki duhoviti da mi ispiše auto, aj ga zavuci negde – kažem dečku iz hotela.
I on uzme i parkira ga.
I u jednom trenutku Jovana i ja se zaneli a dečko nam kaže – “Idite lijevo, lijevo”…
Kad je video da ga ne čujemo on reče – “Idite levo, levo”. Eto ima ljudi i ne ljudi, svuda. Ima jedna replika u mojoj predstavi – “Da li smo komični u svojoj tragičnosti ili smo tragični u svojoj komičnosti.”
O PROSTITUCIJI I DROGI
Treba legalizovati gudru i prostituciju. Pa svi se kar.ju. U Sarajevu je pre par godina posle “Sarajevo Fil Festivala” 4 odsto povećan broj obolelih od side.
To kod nas svi razmišljaju – Ma to meni ne može da se desi…
Zabavljao sam se ja sa jednom Francuskinjom, s kojom sam i nimao neki film. To je bilo početkom 2000-ih. I čuli smo se…
Ona ima brata rođenog u Bordou. Kaže mi ona u tom razgovoru da je sin od njenog brata, koji je tada imao 10 godina, rekao roditeljima da ga je neko, ne silovao ali da ga je “presvukao” kada je imao 7 godina…
– Daj reci ko je… Imam ja neke prijatelje po Parizu da ga oni malo provuku kroz rukue…
– Ma daj pusti to… Čekamo nalaz da vidimo da li mali ima sidu.
To je bilo pre više od 15 godina a mi o takvim stvarima ne razmišljamo.
Pogledaj o na kom su oni nivou a na kom smo mi.
O BOGU
Mi smo svi isti. Išao sam put Hristovog stradanja, bio sam hodočasnik. Iako mislim da je to lepo videti, muškarcima predlažem ipak da odu na Svetu goru. To je jedna čistota, to je raj na zemlji.
Svi kažu da je Bog jednog, čemu onda verski sukobi.
Mene je baka naučila… Ona prođe pored katoličke crkve ili džamije ona se prekrsti.
– Bako kako se to krstiš?
– Sine, Bog je jedan, svako mu se moli na svoj način.
O RATU U BIH
Rat je jedno ozbiljno zlo, jedna pošast. Pričati o tome je nonsens.
Ja sam ostao tih ratnih godina u Sarajevu da sačuvam majku. Ona me je nagovarala da odem. Jednom sam imao 300 maraka, njoj ostavim 200, ja uzmem 100 i obuko 3-4 pari gaća i ja odem. To je bio juni 1992. još je moglo da se izađe. Al ja stao i razmislčio pa gde ću je ostaviti. I onda sam kupio hleb u pekari i vratio se kući.
Plakala je… Malo joj je bilo dva oka za plakanje. zagrlim je i četiri godine mi ostanemo u Sarajevu.
Komšija ti je tad mogao biti prijatelj ili zlo najveće.
Svaki rat je prljav al ovaj u BiH mislim da je bio najprljaviji.
O KRIMINALCIMA KAO UZORIMA
Svega ima…Nemojte da vam je iko idol. Gradite sebe, budite sami sebi idol.
Zakačite se za neki cilj, budite kreativni.
Ima divne dece.
Ali znaš kako, nekome je idol Kristijan Golubović… Sve dolazi od kućnog vaspitanja.
O SUPRUZI
Jovani se veoma divim. Lepo je kad imaš partnera u koga si siguran.
Mnogo je cenim.
U proleće 2018. Jovana je bila trudna. Bile su trojke. Bilo je sve ok… I u julu je izgubila sve tri bebe.
Teško je to podnela, jer joj je to bila i prva trudnoća. Onda smo pobegli od ljudi na nekoliko meseci. Izdržali smo. Njoj svaka čast. Mene je pogodilo, a mogu da zamislim kako je njoj bilo.
