Silvana pevačica poginula je 10. oktobra 1976. u saobraćajnoj nesreći na autoputu Beograd – Niš, kod mesta Kolari, vraćajući se sa koncerta iz Aleksandrovca. Sa njom su tada nastradali i njena sestra Mirjana Barjaktarević i violinista Rade Jašarević. Rođena je 1939. godine u Doboju kao Zilha Barjaktarević, a umetničko ime Silvana dobila je po italijanskoj glumici Silvani Mangano.
I tri i po decenije posle tragičnog događaja, njene pesme još žive. Slavnu pevačicu, koja je ostavila neizbrisiv trag u narodnoj muzici, publika će pamtiti po pesmama „Cigane, sviraj, sviraj“, „Rane moje“, „Srce gori jer te voli“, „Sama sam“, ali, pre svega, po čuvenom hitu „Šta će mi život“. Silvana je dugo tragala za pesmom koja će iz korena promeniti njen estradni put i lansirati je među najveće zvezde jugoslovenske folk muzike.
Pored raskošnog glasa, Silvanu su odlikovali lepota, harizma i neodoljiv šarm, a svojom interpretacijom i stilom oblačenja otvorila je novu stranicu u jugoslovenskoj narodnoj muzici.
Već posle nekoliko meseci, u jesen 1961. godine, Radmilo je zaprosio Silvanu. Venčali su se 26. oktobra, bez znanja roditelja. Posle sklapanja braka u Opštini, otišli su u kafanu Vidin kapija, da bi posle toga Radmilo odveo suprugu u roditeljski stan. Do tada ju je krio jer je kao jedinac iz bolje beogradske kuće strahovao da roditelji neće prihvatiti kafansku pevačicu za snahu. Međutim, oni su mu samo zamerili što je sve to krio od njih, što je ranije nije predstavio i pozvao ih na svadbu.
Spolja gledano, te prve godine braka izgledale su kao bajka i 1964. godine dobili su ćerku kojoj su dali ime Gordana, po Radmilovoj majci. Takođe, Silvani je bilo izuzetno važno to što njen suprug nije tražio da ona prestane sa kafanskim pevanjem. Međutim, ne postoji savršena idila. Radmilo je ubrzo dobio ponudu da igra u Zapadnoj Nemačkoj kao profesionalni teniser, a godinu dana kasnije u Doboju je preminuo Silvanin otac. Stari Mehmed, ljubitelj pesme i muzike, umro je na samom pragu velike i blistave karijere svoje ćerke.
Ova tragična smrt izazvala je pažnju javnosti.
„Nikad nisam čitala izveštaj sa obdukcije. Čitala su ga moja braća koja su mi rekla da ja to ne uradim. Mirjana je bila u šestom mesecu trudnoće kad je poginula“, izjavila je kasnije Silvanina i Mirjanina sestra Dina.
U kanalu pored puta nađena je polomljena violina, a Silvanina smrt je za sobom ostavila brojne misterije. Na primer to da su u vreme kad je već uveliko trebalo da budu u Beogradu, bili tek na pola puta.
– Uvek mi je teško kada moram da pričam o njenoj pogibiji. Prihvatio sam ono što je pisalo u policijskom izveštaju, a posle su mi rekli da je možda i ona bila za volanom. Sve te priče koje se vezuju za njenu smrt smatram kafanskim. Na svaku godišnjicu Silvanine smrti idem na njen grob, a nekad odem i bez nekog formalnog povoda. I naša ćerka Gordana uvek sama posećuje majčin grob, ne voli da ide kada je gužva. Nerado o tome govori, što je razumljivo, jer je imala samo 12 godina kada je Silvana poginula. Postavio sam na grobu dva bela goluba od mermera. Pamtim je kao osobu koja je bezgranično bila hrabra. Ničega se nije bojala. Volela je brz život i uzbuđivale su je opasnosti. Jednom je u Nemačkoj zalupila vrata stana, a ključ je ostao s unutrašnje strane. Izašla je na sims širok oko 40 centimetara po kome je, na visini od dvadeset metara, obišla kuću i kroz prozor na kupatilu ušla u stan. A kao supruga i drug bila je nežna, pažljiva i blagodarna, rekao je Radmilo Armenulić.
Izvor: Puls
