Ujed zmije na katunu iznad Valovitog jezera u durmitorskom kraju, umalo da bude koban po malu Bojanu Krstajić (6), ali je na sreću, devojčicu u poslednji čas spasao brat Milinko (12)! Sve se dogodilo iznenada dok su njih dvoje čuvali stado od oko 400 ovaca i jagnjadi.
„Bili smo ožedneli, pa sam pošao podalje do izvora da natočim vode, dok je sestra ostala kod ovaca. Kada sam se vratio bila je nemirna i čini mi se, spremna da zaplače. Pitao sam je šta se desilo, pomilovao je po kosi, ali ona jedva da je uspela da kaže da je zmija ujela. Tek tada je i naglo počela da plače. Bilo mi je jasno šta se desilo“, priča za „Novosti“ junak Milinko, o kome ovih dana bruji durmitorski kraj.
Kaže da je odmah znao da mora brzo da reaguje.
„Kroz glavu mi je prolazila samo jedna rečenica: „Kako da je spasem“? – Video sam ranicu na potkolenici koja je počela da otiče i setio se nekih emisija o prirodi koje sam zimi sa bratom gledao na TV i po pamćenju počeo da pomažem sestri. Nisam pri sebi imao ništa oštro, kako bih rasekao mesto gde je zmija ujela, ali sam u ruci držao lastiku i napravio povez iznad rane kako bih sprečio da se otrov širi. Telefonom sam uspeo da dobijem tatu i mamu i objasnio šta nam se na katunu desilo. Oni su potom došli kolima za Bojanu i povezli je do Pljevalja, gde ih je presrela Hitna pomoć
Bojani je potom pružena medicinska pomoć i dete je posle četiri dana izašlo iz bolnice.
„Evo je opet ovde kod nas“, presrećan je njen brat.
A, na katunu, kao nekada, vrvi od dečjeg žagora. Oko bake Bosiljke okupili se pored Milinka i Bojane i ostali unučići, trogodišnji Neđeljko i četrnaestogodišnji Miljan.
„Puna kuća radosti“, kaže krepka starica, kojoj deca, kako kaže, produžavaju vek. Dobro se sve završilo oko naše Bojane. Sreća što je Milinko bio priseban.
Bojana, okrepljena, ponovo trčkara pored ovaca i uživa u lepoti katuna.
„Spasao me brat“, sa ponosom ističe devojčica.
Dobri đaci
Nebu pod oblake, svakog leta Krstajići isteruju stoku na ispašu. Ova porodica, kao i mnoge druge, žive isključivo od poljoprivrede i na katunu ostaju sve do jeseni. Milinko i Bojana su učenici Osnovne škole „Dušan Obradović“ na Žabljaku. Milinko je završio šesti, a sestra prvi razred.
„Dobri smo đaci. Otvorio sam profil na „Fejsbuku“ i sve ima tamo da se nađe o meni“, kao iz rukava odbrusi sestrin spasilac.
Izvor: Novosti