Da li si ljubomorna i provjeravaš li mobilni telefon svog dečka?
– U svakoj zdravoj vezi treba da postoji određena doza ljubomore. Ranije smo oboje bili mnogo više ljubomorni i nerazumni, ali sada već ne, sada sve redovno kontrolišem i nema problema. (smijeh) Znate ono kad me uhvate bubice, sačekam da zaspi, uzmem mu palac i njegovim otiskom otključam telefon. Sreća pa ništa ne nađem – ili je dobar, ili je postao maher.
Kome se više udvaraju, tebi ili Harisu?
– Mislim da se mnogo više udvaraju Harisu nego meni. Mnogo više njega spopadaju žene nego mene muškarci. Meni muškarci gotovo i da ne prilaze i sklanjam se od svih. Nekada me je to čudilo, ali poslije ovoliko godina na estradi shvatila sam da žene ne prezaju ni od čega. One se bore, kidaju, spopadaju. Ne gledam ih ni kao ženska bića, već kao hijene. To što je neko zauzet njima ne predstavlja problem. Čak im bude još slađe, pa se vode mišlju: “Daj da ga otmem, kakva crna njegova djevojka, žena, to je manje bitno. Bitno je da ja rasturim odnos”.
Da li si od onih djevojaka koje vole sve da znaju i koje stalno zovu svog partnera?
– Da budem iskrena, nikada nisam bila djevojka koja voli baš sve da zna. Ako se desi da nešto više puta čujem, baš me briga šta i kako, provjerit ću. Ali trudim se da ne zamaram svoju vezu svim nepotrebnim tračevima, glupostima i situacijama koje može sa sobom da nosi veza dvije javne ličnosti. U nekoliko navrata dokazala se ona stara “Ko traži, taj i nađe”, a pored toliko obaveza, i mojih i njegovih, i svakodnevnih stresova, ne treba mi zaista da čeprkam po miru koji smatram da zaista imamo.
Šta je ono što ti najviše smeta kod Harisa i zbog čega se svađate?
– Naše svađe nikad ne počnu zbog ovog ili onog čovjeka ili djevojke. Najviše počinju, vjerovali ili ne, zbog obroka. Mene posebno izludi kada nešto spremim, a on me bijelo pogleda i pita me zašto nisam spremila pravi obrok. Ne jede kuhano, ako na stolu nema ogromnu količinu mesa, ne računa da ima da se jede. Grašak, domaću čorbu, boraniju, to ne voli ni da vidi, a ne da jede, piše “Alo!“.
