Objasnila je kako je Boris članove porodice volio zivkati na telefon i pričati s njima o raznim nebulozama.
– Ponekad smo znali ignorirati pozive, ali bi onda zvao na mobitele sve, Dinov, moj ili Ellin. Jednom nas nije mogao dobiti, pa je zvao Ellu na mobitel, koja je bila u školi na satu fizike. Ella mu se nakon upornog zvanja, javila šaptajući u slušalicu:
“Dida, ja sam u školi na satu fizike, ne mogu s tobom razgovarat!
Dida: Kad te dida zove, nema fizike!
Ella: Ali učiteljica će me izbacit sa sata!
Dida: Ne može ona tebe izbacit sa sata kad pričaš sa didom svojim! Reci joj da ne za…aje! Ovo šta ću ti reći puno je važnije od fizike! Ko tebe voli najviše na svitu, a?
Ella: Ajme, dida… ne smijem pričat (šapće)!
Dida: Reci na glas da te svi čuju, ko te voli najviše na svitu?
Ella: Ti, dida!
Dida: Eeeee… tako je, to ne zaboravi, a sad slušaj tu fiziku i učiteljicu i ako te bude za…avala, reci joj da će dida doć u školu! I još nešto…
Ella: Šta?
Dida: Koji će ti bog fizika?”
Svi se slažu da je Boris bio jedan od najvećih pozorišnih, televizijskih i filmskih glumaca. Svoj prvi film snimio je 1960. godine, a prvu “Zlatnu arenu” dobio je 1971. za ulogu filmu Antuna Vrdoljaka “U gori raste zelen bor”.
Život su mu obilježile uloge u serijama “Naše malo misto” i “Velo misto”. Prošlo je deset godina otkako nas je ova glumačka legenda napustila, prenosi “Dnevnik“.
